Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara 1950-ih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo na milijarde dolara.
Svaki put kada Amerika ili Kina bace plastiku u vodu, ona završi u okeanu i to baš ovde na svernom delu Tihog okeana. Đubre konstantno raste i danas je ono ostrvo veličine Teksasa (a plastika bi pokrila celu Ameriku).
Ostrvo od đubreta je loša stvar, ali može biti i gore. Dok je kroz istoriju ovo smeće bilo biorazgradivo, danas se u Velikom pacifičkom tepihu od smeća skupljaju plastika i ostali nerazgradivi materijali.
Ovi materijali se mogu samo usitnjavati, ali njihove čestice ipak ostaju u vodi. Čestice nastale raspadanjem plastike liče na zooplankton tako da ih meduze i ribe često jedu misleći da su hrana.
Mnogi od ovih komadića plastike završavaju u stomacima ptica ili drugih morskih životinja.
Mislite o tome kada vam sledeći put bude bila riba na tanjiru.
6. Fidži
Ako mislite da je Fidži divan ostrvski raj – grešite! Fidži ima “škakljivu” istoriju koja uključuje kanibalizam dece, ubistva dece, mučenja dece i smrt dece zbog morskih bolesti. Da, izgleda da Fidži baš i ne voli decu.
Jedan misionar koji je posetio ostrvo tokom 1840. godine, napisao je:
“31. oktobar 1839, četvrtak. Ovog jutra prisustvovali smo šokantnom spektaklu. Reva je od Tanoa dobila poklon u vidu 20 leševa muškaraca, žena i dece koja će biti skuvana i pojedena.
Deca su se zabavljala igrajući se sa telom jedne devojčice, dok je grupa muškaraca i žena skrnavila tela starijeg gospodina i mlade dame. Ljudske iznutrice su plutale po reci.”
To zvuči prilično gadno, zar ne? Ali tako su to kanibali tad radili? Jesu, ali nisu svi ovo radili:
“Od tridesetoro žive dece napravljene su zastave trijumfa. Ubrzo su bespomoćna stvorenja umrla i njihov plač je zauvek utihnuo.”
Ovde se opisuje korišćenje dece kao dekorativnih zastava, dok su ona ubrzo umrla od morske bolesti. “Ostala deca su odvedena kod lokalnih dečaka kako bi se oni naučili veštinama ratovanja.
U njih su zarivali strele i tukli ih palicama. Danima su ta deca bila izložena torturi.” Ovakvih primera ima još mnogo, ali mislimo da vam je dovoljno.
(B92)
