1. Ilha de Queimada Grande A.K.A Zmijsko ostrvo, Brazil
U jednom članku piše: “Pusto ostrvo gde se na tlu šume kreću najotrovnije zmije na svetu. Ribar je nađen mrtav na svom čamcu, a paluba je bila preplavljena njegovom krvlju.
Čuvara svetionika i njegovu porodicu zmije su masakrirale u noćnom napadu na izolovanu kolibu. Ali ovo ostrvo ne izgleda zastrašujuće kao u filmovima Indijana Džons ili Anakonda.
Ono je lepo, egzotično i nalazi se na obali Brazila, a glavni stanovnik je zmija poznata kao Golden Lancehead. Ova zmija ima jedan od najgorih otrova na svetu koji bukvalno izaziva da meso istruli i otpadne sa kostiju!
Možete pomisliti kako ima toliko otrovnih zmija u mnogim zemljama; pa šta bi ovde bilo tako posebno? Ovo je poprilično gusto naseljeno ostrvo.
Brazilska mornarica je zabranila da bilo ko posećuje ovo mesto i to ne rade da bi zaštitili zmije. Procene kažu da se ovde na metru kvadratnom možete naći jednu do 5 zmija! Probajte da zamislite to.
Što se ribara tiče, verovatno je otišao do obale da nabere banane. Zmija ga je ujela ali on je uspeo da se vrati na čamac gde je iskrvario na smrt na palubi.
Porodica čuvara svetionika je verovatno u panici bežala iz kuće jer su zmije ušle kroz prozore, pa su dokrajčeni dok su bežali kroz šumu a zmije napadale sa krošnji. Njihova tela su nađena svuda po ostrvu kada je mornarica otišla da obnovi zalihe.
2. Ostrvo Povelja (Poveglia), Italija
Zamislite najjezivije imanje iz horor filma, zapravo još gore od toga i 1000 puta veću butalnost nego u filmu Hostel i blizu ste ostrva Povelja.
Nalazi se u laguni u Veneciji, a priča kaže da je postalo da bude strašno kada su Rimljani odlučili da je najbolje za društvo da skupe sve žrtve kuge u to doba i smeste ih negde. A to bi bilo baš ovo ostrvo.
Nekoliko hiljada ljudi je stavljeno u karantin na ostrvu i ostavljeno da umre.
Možda mislite da ovo nije čudno za to doba kada su ljudi mislili da je Sunce kočija, ali ne i nekoliko vekova kasnije lada su svi opet uradili isto. Kada je kuga opet zahvatila Evropu, ostrvo je povratilo “slavu” – konačište za sve zaražene kugom.
Kada se kuga masovno proširila, kriterijum za odlazak na Povelju postao je od “zaraženih kugom” do “onih sa bilo kakvim znacima” bolesti.
Takođe su promenili svoju politiku od one “pustite zaražene da umru u miru” do “bacite ih u veliku jamu (preko mrtvih tela) i zapalite ih”, što je bio veliki korak. Smatra se da je
broj žrtava na ostrvu gde ugljenisane kosti i dalje zapljuskuju obalu bio oko 160 000.
A, ako ovo nije dovoljno strašno, 1922. je na ovom ostrvu sagrađena mentalna ustanova sa jezivom kulom i zvonom. Ova bolnica je bila za one koji su na neki način smatrali “poremećenim” članovima društva.
Ovo je bili u vreme pre prve izdate knjige gde su popisani mentalni poremećaji, pa je svako mogao da dospe u izolovanu bolnicu gde su mogli da mu rade šta god su hteli.
