Za pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora potrebno je da kandidat osvoji više od 50 odsto glasova ili više od 40 odsto, pod uslovom da ima prednost veću od 10 odsto u odnosu na drugoplasiranog.
Arse: Mislim da narod Bolivije želi da nastavi putem na kojem smo išli
“Mislim da narod Bolivije želi da nastavi putem na kojem smo išli”, rekao je Arse, okružen malom grupom pristalica, od kojih su neki bili u tradicionalnoj domorodačkoj odeći.
Novoizabrani predsednik je bio Moralesov ministar ekonomije duže od 10 godina. U tom periodu je zabeležen skok ekonomskog rasta i znatno smanjenje siromaštva u zemlji.
Sada će imati težak zadatak da ponovi taj uspeh, za koji je delom bio zaslužan skok cena minerala koje Bolivija izvozi.
Cene minerala su u međuvremene opale, a pandemija koronavirusa pogodila je siromašnu Boliviju teže nego gotovo bilo koju drugu zemlju, gledano po glavi stanovnika. Od 11,6 miliona stanovnika Bolivije, od posledica zaraze koronavirusom umrlo je oko 8.400 ljudi.
Arse, ekonomista obrazovan u Velikoj Britaniji, suočiće se i sa izazovom izlaska iz senke svog bivšeg šefa Moralesa, čija podrška mu je znatno pomogla na izborima.
Ništa od zaokreta udesno
Privremena vlada Žanin Anjes trudila se da napravi zaokret udesno od mnogih Moralesovih politika i da udalji zemlju od saveza sa drugim levičarskim vladama.
Moralesu su nove vlasti zabranile učešće na jučerašnjim izborima, kao i na izborima za Kongres. U slučaju povratka u zemlju pretilo mu je hapšenje po optužbi za terorizam.
Morales zove na pomirenje
On je danas u Buenos Airesu, glavnom gradu Argentine, rekao da planira da se vrati u Boliviju, ali nije naveo kada.
Kao i Arse, Morales je danas zauzeo pomirljiv ton i pozvao na “pomirenje za rekonstrukciju”, navodeći da on i njegovi saborci “nisu osvetoljubivi”.
Odbio je da kaže da li će imati neku ulogu u novoj vladi, ali retko ko veruje da će Morales, prvi domorodački predsednik Bolivije, mirno stajati po strani.
Morales je bio predsednik Bolivije gotovo 14 godina, a ostavku je podneo 10. novembra 2019. nakon što su mu policija i vojska otkazale podršku posle masovnih protesta građana na kojima je poginulo najmanje 36 osoba.
Protesti su izbili posle Moralesovog proglašenja pobede na predsedničkim izborima 20. oktobra, na kojima je bilo neregularnosti i na kojima prema ustavu nije imao pravo da se kandiduje.
Morales je negirao da je prošle godine bilo izborne krađe i svoj odlazak s vlasti nazivao je pučem.
(Sputnik,agencije)
