„Oni su jedna od osam nacionalnih manjina koja ima nastavu na maternjem jeziku. Da li je to diskriminacija, ili to što je više do 50 posto Albanaca u policiji u Preševu, što zdravstvene ustanove i škole vode Albanci“, pita Stanković.
Mada napominje da se već desetak godina pokušava internacionalizacija pitanja juga Srbije, on ističe da je stav međunarodne zajednice jasan: te opštine nisu niti će biti tema razgovora u Briselu.
Novinar „Novosti“ Rade Dragović slaže se da se godinama pokušava dovođenje stranog faktora u taj deo Srbije po matrici viđenoj na Kosmetu: inscenira se problem, mediji preuzmu naduvavanje tog problema, dovedu se stranci u ulozi supervizora ili nekog ko treba da utvrdi stanje i tako se problem širi.
Međutim, kako dodaje, suština je da se problemi koji postoje u tri opštine na jugu centralne Srbije tiču svih građana i mahom su ekonomski. S druge strane, puno je
glasova sa terena od strane srpskih udruženja sa juga Srbije koji govore o diskriminaciji Srba i zahtevaju da se povede računa o uslovima u kojima oni žive.
Priča o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije, koju je ovih dana lansirao Gent Cakaj, klasična je zamena teza i spinovanje, a daljinski upravljač za njih drže albanski mentori i lobisti iz SAD i EU, kaže Nebojša Čović, bivši vicepremijer.
Čović poziva na jedinstvo svih političkih snaga u Srbiji u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje, pri čemu, kako kaže, treba voditi računa da ima puno licemerja međunarodnih faktora koji sitnim grickanjem pokušavaju da nas uvedu u situaciju svršenog čina.
(Sputnjik)
