Antievropska politika nije bila polazna tačka Erdoganove politike kada je preuzeo kormilo Turske – ova zemlja bila je pokretač „dijaloga civilizacija“, ali je taj koncept napušten tokom 2010. i 2011. zbog, kako Bisenić kaže, trajnog i dugog razočaranja politikom EU i doživotnim statusom kandidata.
Učvršćivanje uticaja u turskom islamu
Treća dimenzija koja je Erdogana motivisala na odluku da Aja Sofiju pretvori u džamiju i da najavi „oslobođenje“ Al Akse je njegov sukob sa nekadašnjim mentorom Fetulahom
Gulenom. Rascep između njih dvojice, prema Bisenićevim rečima, ostavio je traga na ponašanje vrlo važnih institucija kao što su pravosuđe, vojska i birokratski aparat. Erdogan je nastojao da uguši svaki Gulenov uticaj i da iznudi njegovo izručenje iz SAD.
Pošto se to nije dogodilo, turski predsednik, nije zadovoljan postignutim rezultatima i promenom svrhe Aja Sofije želi da definitivno učvrsti svoj položaj u turskom islamu.
(Sputnjik)
