Zašto „Gvozdena kupola“ propušta mete?
Kada je reč o borbenoj efikasnosti, najskeptičnije procene iz tabora protivnika sistema „Gvozdena kupola“ (a ima i takvih) su da je sistem u stanju da uništi oko pet odsto neprijateljskih raketa.
Te brojke su spekulativne i teško ih je shvatiti ozbiljno – da je tako, nenadoknadivi gubici među izraelskim civilnim stanovništvom merili bi se sasvim drugim brojkama. Međutim, i saopštenja izraelskih zvaničnika i vojnika koji govore da je efikasnost sistem 95 odsto deluju kao malo preuveličavanje. Najrealnijim se čini borbena efikasnost od 80-90 odsto.
Naravno, protiv bilo kakve odbrane se moguće boriti, pa i protiv „Gvozdene kupole“. Jedan od načina suprotstavljanja tim odbrambenim sistema je jednostavno prezasićenje odbrane napadačkim objektima – odnosno masovno lansiranje raketa.
Borbena produktivnost sistema tipa „Gvozdena kupola“ ipak je ograničena, i oni počinju da propuštaju mete kada ih postane previše.
Ipak, treba priznati da pratimo rad, očigledno, jednog od najefikasnijih sistema protivraketne odbrane u svetu. Istina, to nije odbrana protiv velikih i krajnje opasnih raketa tipa R-17 (SCUD) ili iranskih raketa srednjeg dometa, ili protiv operativno-taktičkih visoko preciznih raketa tipa „Iskander“.
„Gvozdena kupola“ verovatno neće biti toliko efikasna protiv hipersoničnih raketa sa sposobnošću manevrisanja. To je ipak specifičan sistem, predviđen prvenstveno za „Kasam“ i slične rakete. Ipak, u novijoj istoriji zasad ne postoji pandan takvom realnom borbenom delovanju odbrambenih sistema.
