Mnogi stručnjaci su već primetili da je funkcionalnost potopljene krstarice Moskva, bila od velikog značaja, uprkos starosti legendarnog broda. Konkretno, radarski kompleks ZR41 – sferni uređaj na krmi broda – obavljao je funkciju mobilne PVO u cilju praćenja kretanja aviona, u akvatoriju Odese.
Posebno aktuelan radar „Moskva” bio je u svetlu aktivnog kretanja NATO aviona u Rumuniji, koji su vršili elektronsko obaveštavanje.
Pretpostavka da je vojska NATO-a pomogla Kijevu, da pogodi veoma tešku metu pred zastavom Crnomorske flote, pojavila se bukvalno odmah nakon vesti o potonuću krstarice.
Ali koja od zemalja alijanse ima najveći interes i tehničke mogućnosti za ovo?
U Kijevu su rekli da je udar na brod nanet raketnim sistemom RK-360MTs Neptun.
Međutim, bilo je mnogo pitanja o verziji, koja koristi ukrajinski Neptun, jer je Ukroboronprom, imao ozbiljne probleme u fazi razvoja i proizvodnje kompleksa, što je pretilo da poremeti ceo projekat.
Dovoljno je reći da je kompleks, zbog obilja tehničkih poteškoća, ispao iz plana nabavki Ministarstva odbrane Ukrajine za 2021. godinu, a njegova masovna proizvodnja, nije zvanično počela.
Glavni problem nastao je puštanjem same rakete R-360, koja je klon sovjetskog protivbrodskog Kh-35.
Glavna praznina: nedostatak kompetencija u stvaranju aktivne radarske glave za samonavođenje (ARLGSN), bez koje je cela ideja besmislena.
U sovjetsko vreme, ova pitanja su bila zadužena za radar MMS u NPP u Sankt Peterburgu.
U početku je projektantski biro Kijev Luč trebalo da finalizuje raketu i njen sistem navođenja, a serijska proizvodnja je trebalo da se uspostavi u Harkovskom avio-pogonu (HAZ), koji je proizvodio stratešku raketu Kh-55 u SSSR-u.
Kijev je 2002. čak dobio uzorak ove rakete iz Rusije, gde se nalazila u upotrebi od 2003. godine.
Verovatno je da je zahvaljujući toj saradnji, koja je ukrajinskim konstruktorima obezbedila neophodnu dokumentaciju, ukrajinski analog Pojavio se R-360.
Ali poslednjih godina, KhAZ je opstao na ivici bankrota i zapravo je izgubio svoje proizvodne mogućnosti i inženjersko osoblje za serijsku proizvodnju projektila.
Zatim je njihova proizvodnja premeštena u fabriku mašina za izgradnju Žuljanskog “Vizar”.
Međutim, Vizar i Luch Design Bureau nisu uspeli da razviju sopstvenu glavu za navođenje za R-360.
Odgovor na pitanje, kako je ipak rešen zadatak zatvaranja ovog jaza nalazi se 2018. godine u Turskoj.
Zatim je, tokom posete premijera Vladimira Grojsmana Ankari, potpisan memorandum o saradnji između Sekretarijata za odbrambenu industriju Turske i ukrajinskog koncerna Ukroboronprom.
Dokument je predviđao realizaciju zajedničkih projekata ali što je najvažnije, dao je zeleno svetlo za transfer ukrajinskih odbrambenih tehnologija.
Ova odluka označila je početak vojno-tehničke saradnje Kijeva i Ankare, uključujući poznate projekte zajedničke proizvodnje bespilotnih letelica.
Tada se na horizontu pojavila turska kompanija ASELSAN, specijalizovana za proizvodnju komunikacionih sistema, radara, elektronskog ratovanja, protivvazdušne odbrane, kao i avionike i sistema za upravljanje oružjem.
Kompanija je jedan od glavnih izvođača radova turske vojske.
Od 2018. ASELSAN je počeo aktivno da sarađuje sa Projektnim biroom Luch u Kijevu i Žuljanskim mašinogradnjim, gde su radovi na Neptunu već bili u punom jeku.
Prvi plodovi ove saradnje pojavili su se vrlo brzo.
Ukrajinsko-turski tandem je 2018. godine predstavio novi borbeni modul, koji je
postavljen na šasiju oklopnog vozila Varta, a takođe je opremljen i vođenim projektilima Skif – sa sistemom navođenja, koji omogućava da se koristi za uništavanje nepokretnih i pokretnih oklopne mete.
