Jedino možda ima smisla da je konačno i Vojislav Šešelj ostao van skupštinskih klupa (iako će ga biti teško pomeriti iz mnogobrojnih programa većinskih provučićevskih srpskih TV stanica).”, piše Jutarnji list.
U nastavku teksta autor teksta Vlado Vurušić u nastavku dodaje:
“Doduše, ne treba zanemariti niti činjenicu da je Beograd imao najmanju izlaznost – oko 35 posto, što može u nekom raspletu biti nekakav zalog za budućnost. Ali, za sada ipak nedovoljan. Vučić je opet dobio provinciju i ruralne delove, a taman je izašlo pola biračkog tela – sasvim dovoljno da se hvali legitimnošću izbornog procesa.
Iako ima, naravno, komotnu situaciju da sam ne samo sastavi Vladu nego i više od toga, Skupština bi mogla biti potpuno vladajuća jer je Dačić već javio da je spreman za dalju saradnju sa Vučićem, što znači da očekuje da ostane na svom mestu ministra spoljnjih poslova.
Prema nekim analizama, Vučić se neće odreći Dačića, pa će mu ili nameniti ulogu “šaralažne” opozicije (Dačiću to ne odgovara) ili će ga uzeti u Vladu jer za dve godine Vučića čekaju predsednički izbori, pa će mu tu trebati i tih desetak posto SPS-ovih
glasača. Stoga će sigurno biti dogovora i trgovine. Tako će nekadašnji vaterpolista takođe “nacionalnog usmerenja” izigravati opoziciju, ako i on na kraju ne ušićari poziciju ministra sporta. Vučić je dobio više od 2 miliona glasova, od kojih su mu više do 1,2 miliiona, kako sam kaže, dale žene!
No, na kraju ovaj rezultat nije nešto sa čime bi i sam Vučić bio zadovoljan. On je preveliko breme za njega u Srbiji, ali i na međunarodnoj sceni, posebno u odnosima s Evropskom unijom, u kojoj većina zemalja ne gleda blagonaklono na autoritarne istočnoevropske, a posebne balkanske vođe.
Koliko god se činilo da je ovim rezultatom Vučić dostigao nebesa, to je samo povećalo teret koji nosi na leđima, a koji mu uskoro dolazi na naplatu – Kosovo, Crna Gora, izbor između EU, Rusije, a donedavno i Kine. Recesija.
Svi pritiskaju, svi nešto traže, očekivanja su velika, ali javnost koja ga je izabrala nije sklona prihvatiti sve njegove odluke koje će morati (uskoro) donieti. Naime, on je sada sam oči u oči sa svim odlukama i od njega se očekuje da preseče, a svaka odluka je takva da ga može koštati, ne samo vlasti.
Evropski poverenik za proširenje Oliver Varhelji prvi je čestitao Vučiću, rekavši da se raduje radu s novom vladom u reformama usmerenim na približavanje Srbije EU. Ali, Vučić je i tu u problemu.
Usporen je pregovarački proces zbog svih problema koje ima EU, a ulazak je na dugom štapu (kako danas stvari stoje, teško da će biti išta pre 2030. godine).
Rusija ga pritiska i oko Kosova i oko EU, pa neki nemački analitičari smatraju da su Srbija i EU u nekoj nedorečenoj fazi, poput starog bračnog para koji stalno razmišlja o razvodu, ali uvek nekako nađe neki razlog da produže brak i probaju ga održati.
Nedavna poseta Putinovog prvog diplomate Sergeja Lavrova Beogradu pokazao je da Vučićeve akcije u Kremlju ne stoje najbolje. Rusi se pribojavaju da bi ih Vučić na kraju mogao izbeći, što je njemu jako teško s obzirom na to da je baš njegovo biračko telo veoma prorusko, da ne kažemo proputinovsko.
