Peking prosto nije mogao jasnije da izrazi svoje nezadovoljstvo DŽoom Bajdenom. Dok se američki predsednik susretao sa liderima bezbednosne grupe Kvad u Tokiju, kineski i ruski nuklearni bombarderi preletali su Japansko more. Ali, Kina koristi i manje grube taktike da se diplomatski suprotstavi Sjedinjenim Državama.
Peking je počeo da promoviše svoju Globalnu bezbednosnu inicijativu (GSI), predlog alternativnog bezbednosnog poretka, baš kad je američki predsednik krenuo na svoju turneju po Aziji, piše “Fajnenšel tajms”. Inicijativa koju je u aprilu predložio njegov kineski kolega Si Đinping skup je političkih principa poput nemešanja i nezadovoljstva “američkim hegemonizmom”.
Prikupljanje podrške
Sada Peking pokušava da druge zemlje privuče svojoj inicijativi. Si je 19. maja u video obraćanju ministrima spoljnih poslova iz grupe velikih ekonomija u razvoju BRIKS hvalio svoju inicijativu. Urgirao je na članice BRIKS – Brazil, Rusiju, Indiju i Južnu Afriku – da “ojačaju međusobno političko poverenje i bezbednosnu saradnju… udovoljavaju međusobnim suštinskim interesima i glavnim brigama, poštuju suverenitet, bezbednost i razvojne interese jedni drugih, suprotstave se hegemonizmu i politici moći, odbace mentalitet Hladnog rata i blokovske konfrontacije i rade zajedno na izgradnji globalne zajednice bezbednosti za sve”.
U danima koji su usledili kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji “izvukao” je deklaracije
podrške inicijativi GSI od Urugvaja, Nikaragve, Kube i Pakistana. Podržale su je i Indonezija i Sirija. “Fajnenšel tajms” navodi da je ova inicijativa deo “mahnitih napora” Pekinga da se suprotstavi blokovima koje predvodi Amerika, koju krivi za globalni konflikt i tenzije.
Tian Venlin, profesor međunarodnih odnosa Univerziteta Renmin u Pekingu, opisao je svetski poredak predvođen Zapadom kao “varvarski i krvav”, te optužio SAD da uvlače druge nacije u ratove.
“Zemlje… vape za novom globalnom bezbednosnom paradigmom zasnovanu na jednakosti i međusobnom poverenju spram brzih promena u međunarodnom pejsažu”, napisao je Tian u nedavnom članku, dodajući da je, “kao rezultat toga, GSI osmišljena da štiti bezbednosne interese šireg spektra ljudi širom sveta”.
Razilaženje od tradicionalnog pristupa
Fokus Pekinga na bezbednost označava odvajanje od njegovog tradicionalnog pristupa međunarodnim odnosima.
– Ranije, kad su kineski zvaničnici govorili o tome kako bi se rešavali konflikti i bezbednosna pitanja u svetu, naglasak je bio na razvoju. Odgovor je bio da se obezbedi prosperitet tim problematičnim regionima. Ali, sada je došlo do promene prioriteta – istakao je Bejts Gil, profesor azijsko-pacifičkih bezbednosnih studija Univerziteta Makari.
Veća uloga bezbednosti očigledna je u Pacifiku, gde Kina rapidno širi svoj uticaj na račun
zapadnih sila koje su dominirale regionom. Vang, na turneji u osam pacifičkih ostrvskih država, predlaže sporazum o saradnji koji pokriva sve od carine do ribolova. Ali, prvi od osam članova nacrta sporazuma fokusira se na bezbednost, uključujući zajedničko sprovođenje zakona i sajber bezbednosti.
M. Tejlor Fravel, direktor programa studija bezbednosti na Masačusetskom institutu tehnologije (MIT) rekao je “Fajnenšel tajmsu” da je kineska inicijativa deo pokušaja Pekinga da diskredituje globalnu ulogu Amerike.
– Mislim da će njihov fokus biti uglavnom na državama u razvoju. Ovo je očigledno ogroman prioritet za Kinu, posebno u svetlu njenog otuđenja od većine Evrope – istakao je Fravel.
Kineske diplomate putem članaka u lokalnim medijima i na sajtovima svojih ambasada promovišu GSI u zemljama u razvoju, uključujući Indiju, Filipine, Ugandu, Somaliju i Keniju.
Prethodilo ratu u Ukrajini
