Profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Kliničkog centra Srbije, iznela je važna predviđanja o tome šta nas još čeka u borbi protiv korona virusa, ali i protiv malignih oboljenja. Ona je ispričala i kako se izborila sa koronom i šta je najvažnije ako se oboli od ove bolesti.
„Kada sam se zarazila odmah sam posumnjala da je kovid u pitanju, da nije obična prehlada. Imala sam jednu sahranu, tetka mi je umrla i onda se na malom krugu, našlo jako puno ljudi, preko 200 ljudi.
Jeste to bilo na otvorenom, jeste da smo mi nosili maske, ali džaba. Vi skinete masku u nekom trenutku da se sa nekim pozdravite, da se sa nekim rukujete itd.
Ta velika koncentracija velikog broja ljudi na malom prostoru, pa čak i ako je na otvorenom nije dobro. Tu zaista podržavam krizni štab da tu mora da se vodi računa o tih 4 kvadratna metra.
Neko je bio ko je nosio u sebi veliki broj klica. Možda nisam samo ja zaražena, ja sam neko ko je prepoznao o čemu se radi, dok se neko možda nije ni javio lekaru pa je prošao sa lakšom kliničkom slikom“.
Ona smatra da je moguće da je mutacija koju je dobila takva da izaziva običnu prehladu.
„Antitela sam imala negativna, znači brzi test je bio negativan, što je za očekivati jer treba vremena da se stvore antitela, a PCR je stigao tek trećeg dana. Sahrana je bila u četvrtak, ja sam u nedelju popodne dobila temperaturu, osetila da me lomi.
Došla sam u ponedeljak, bio je negativan taj test, ali moram da kažem da sam sve vreme nosila masku, i zaista ono što mi je drago ne mogu da povežem ni jednu pojavu korone sa mnom“.
Profesorka navodi da je trećeg dana odmah sve svoje fizičke aktivnosti svela na minimum.
„Ja sam neko ko inače ode na peti sprat peške, jer ne mogu da čekam lift, nemam strpljenja, Boga mi, sam čekala lift za prvi sprat. I moram da kažem da mi je trebalo pet nedelja posle izlaska iz karantina da dođem u onaj nivo kondicije koji sam imala pre bolesti. Znači postepeno.
Tačno sam osetila da ne mogu, plašila sam se samo da mi ne ode na srce, da ne dobijem miokardit. Mirovala sam i pila dva grama vitamina C, Vitamin D, i moram priznati pila sam diklofenak zato što on meni prija kao anlgetik, i kao nešto što obara temeraturu.
On mi je regulisao bolove u mišićima koji su mi bili prisutni dva tri dana. Pila sam dva diklofenaka dnevno i posle četiri dana nisam imala više nikakve tegobe“.
Doktorka precizira i šta je bilo od velike važnosti za oporavak.
„Nastavila sam da mirujem, jer mislim da je ključ u te dve nedelje. Bojim se da čak i oni koji se malo smire kada dobiju temperaturu odmah remnu da se kreću čim se malo bolje osete. Ja nisam. Ispoštovala sam te dve nedelje, sedela sam kod kuće, nikoga nisam primala, nikuda nisam išla i odmarala sam. Zaista sam ležala“.
