Vlasti Finske 12. maja 2022. najavile se su da će ući u Severnoatlansku alijansu-NATO i stime su okončali vojnu neutralnost svoje zemlje koja datira od 1948. godine.
Ova odluka izazvala je bes i ogorčenost Moskve iz koje su već stigla upozorenja ali i pretnje ovoj skandinavskoj državi zbog njenih aspiracija da postane članica NATO pakta.
Ova odluka biće ozvaničena na samitu NATO u junu ove godine, a Finska i Švedska bi mogle da postanu punopravne članice tek kada paralemnti svih 30 zemalja ratifikuju ovu odluku.
Moskva je već upozorila da će zbog toga preduzeti određene korake, a ova tema je postala u Rusiji goruća i aktuelnija od samog rata u Ukrajini.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
O tome kako bi moskva mogla da reaguje oglasili su se i pojedini ruski vojni analitičari koji su izneli svoj pogled šta bi Rusija trebala da preduzme u slučaju da Finska uđe u NATO pakt.
Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa Nacionalna odbrana, rekao je listu Vzglad kako
će Rusija odgovoriti na ulazak pomenute skandinavske države u Alijansu.
Prema njegovim rečima, Ruskoj Federaciji će biti potrebno 5-7 godina i mnogo novca da razmesti održivu vojnu infrastrukturu zasnovanu na snagama opšte namene na ovom pravcu kako bi se suprotstavila novoj pretnji.
„Sada neutralna zemlja pored nas postaje odskočna daska za razmeštanje snaga i sredstava koja se mogu iskoristiti za agresiju i udar na Rusiju. S obzirom na dužinu rusko-finske granice (iznosi 1271,8 km (uključujući 1091,7 km kopna, 60,3 km reke i 119,8 km jezera), pored ove, postoji i deo morske granice 54,0 km – izd.), ovo će ozbiljno pogoršati bezbednosnu situaciju za severozapadne regione Ruske Federacije u celini, rekao je Korotčenko.
Ekspert je skrenuo pažnju na činjenicu da se nakon prijema u NATO na teritoriji Finske može pojaviti bilo koje oružje, uključujući i taktičko nuklearno oružje.
Štaviše, situaciju komplikuje činjenica da lokalni finski nacionalisti imaju teritorijalne pretenzije prema Rusiji. Ove tvrdnje još nisu zvanično formalizovane, ali se mogu izneti u bilo kom trenutku. Istovremeno, Rusija nema dovoljno snaga opšte namene na ovom pravcu da odmah i brzo parira udarcu.
Dakle, samo na jedan način možemo da se odbranimo od promene vojno-strateške situacije koja je za nas nepovoljna – prebacivanjem taktičkog nuklearnog naoružanja na trupe Zapadnog vojnog okruga i Baltičke flote, kaže Korotčenko.
On je objasnio da je neophodno opremiti porodicu OTRK-ova Iskander, kao i krstareće rakete „Kalibar“ na brodovima i podmornicama Baltičke flote, odgovarajućim nuklearnim bojevim glavama.
„Takvo prenaoružavanje neće demonstrirati agresivnost Ruske Federacije – to je sredstvo odvraćanja, tj. odbrambeni i preventivni mehanizam koji se može aktivirati u pravom trenutku. I ne samo Finska, već i Švedska i druge zemlje u regionu moraju jasno da razumeju šta će se desiti u slučaju napada na Rusiju, zaključio je on.
Ni rusko Ministarstvo spoljnih poslova nije zanemarilo ono što se dogodilo.
Izjava finskog rukovodstva za ulazak zemlje u NATO je radikalna promena u spoljnopolitičkom kursu. Rusija će biti prinuđena na uzvratne korake vojno-tehničke i druge prirode kako bi otklonila pretnje zbog ulaska Finske i Švedske u NATO, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
