Italija je postala zemlja koju danima razara koronavirus. U toj zemlji se broj obolelih za 24 sata povećao za 4.207 novih slučajeva. Prema podacima SZO u Italiji je ukupno 35.713 obolelih dok je preminulo 2.978 osoba.
U jeku ove borbe na Tviteru kruži ispovest jednog građanina koji je opisao faze razvoja epidemije ove opake bolesti.
FAZA 1
Znate da virus korona postoji, a u vašoj se zemlji počinju da se pojavljuju prvi slučajevi. Pa, nemam radi čega da se brinem, to je samo grip! Nisam stariji od 75 godina, pa šta bi mi se moglo dogoditi? Ja sam siguran i svi sigurno preteruju. Zašto napolje izlaze sa maskama na licu i skupljaju zalihe toalet papira? Živeću svoj život kao i obično, zašto bih se brinuo.
FAZA 2
Broj obolelih raste. Proglašena je “crvena zona” i karantin u jednom ili dva mala grada u kojima se pojavila zaraza na velikom broju ljudi (22. februar). Pa, to je tužno i pomalo zabrinjavajuće, no nema potreba za panikom jer se merodavne službe brinu za to.
Pojavili su se prvi smrtni slučajevi, ali radi se o starim ljudima. Mediji samo stvaraju paniku klikbejt naslovima, sramota.
Ljudi žive svoj život kao i obično. Neću prestati da izlazim sa svojim prijateljima. Neću se zaraziti, oko mene su svi ok.
FAZA 3
Broj obolelih brzo se povećava. Gotovo se udvostručio u jednom danu. Sve je više umrlih. Proglašene su crvene zone i stavljene su u karantin četiri regije u kojima je registrovana većina slučajeva zaraze (7. marta). U Italiji je 25% oblasti u karantinu.
Škole i univerziteti su zatvoreni, ali barovi, radna mesta, restorani itd. i dalje su otvoreni. Iz crvene zone pobeglo je oko 10.000 ljudi kako bi se vratili svojim kućama u ostatku Italije. Većina stanovništva, 75% Italijana, i dalje nesmetano obavlja svoje svakodnevne aktivnosti.
Još uvek ne shvataju ozbiljnost situacije. Gde god da se okrenete, savetuju vas da perete ruke i ograničite izlaske napolje, grupna okupljanja su zabranjena, a svakih pet minuta na TV-u vas podsećaju na ta pravila. Međutim, to još nije doprlo do ljudi.
FAZA 4
Broj slučajeva uvelike se povećava. Škole i univerziteti u celoj zemlji zatvoreni su na najmanje mesec dana. Bolnice čuvaju mesta za bolesnike sa virusom korona. Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, pa se ponovo zapošljavaju oni penzionisani i studenti medicinskog fakulteta.
Više ne rade u smenama, već onoliko koliko ko može. Zarazili su se i lekari i sestre, pa su virus preneli i na članove svojih porodica.
Previše je slučajeva upale pluća i previše ljudi treba na odeljenje intenzivne nege, ali nema mesta za sve.
Sada je već kao u ratnoj zoni: lekari moraju birati koga će da leče na temelju njihove šanse za preživljavanje. To znači da se starije osobe i oboleli od traume / moždanog udara ne mogu ličiti jer zaraženi virusom korona imaju prednost.
Voleo bih da se šalim, ali to se doslovno događa. Ljudi su umrli jer za njih nije bilo mesta u bolnicama. Moj prijatelj lekar nazvao me je u suzama jer morao da pusti tri osobe da umru. Medicinske sestre plaču jer gledaju kako ljudi umiru, a ne mogu da im pomognu.
Prijateljev rođak umro je juče od virusa korona jer nisu mogli da ga leče. Haos je, sistem se urušava, a svda se govori samo o krizi i virusu korona.
