Izbori, vizna liberalizacija za Kosovo, povratak Kurtija, pritisci na Beograd, udružene snage EU i Vašingtona i godina odluke što se tiče dijaloga Beograda i Prištine. Srbe čeka još grčevitija i dalja borba za minimum ličnih i kolektivnih – geto prava.
Ovo je ukratko rezime onoga što će doneti 2021. godina Kosovu, dijalogu Beograda i Prištine i Srbima koji žive u našoj južnoj pokrajini, gledano iz ugla naših sagovornika sa srpske i albanske strane – Živojina Rakočevića novinara i publiciste sa Kosova i Metohije i Agima Šamija politikologa iz Prištine.
Albanci neće moći bez pomoći spolja
Rakočević smatra da će najveći izazovi za Prištinu biti nova vlada, odnosno pitanje – ko će kontrolisati krizu i unutrašnje protivrečnosti i da li će zbog Tačijevog boravka u Hagu, njegov sistem kontrole Kosova početi da se raspada.
„Na Kosovu postoje pod-institucije (kriminalno-klanovske), zvanične institucije (opštine, Vlada, parlament) i nad-institucije (ambasade) koje dele moć i interese.
Tu je nestala mogućnost za postojanje demokratije i razvoja, većina ljudi bezglavo odlazi na Zapad, gase se škole, bujaju ekstremne nacionalističke ideje, islamisti uvereno i sigurno jačaju svoje pozicije, ogroman broj ljudi je na ivici siromaštva.
Niko od sadašnjih lidera, bez pomoći stranaca, ne može da ujedni Albance. Prazna institucionalna ljuštura će nastaviti svoj život ispunjen tenzijama i odsustvom rešenja, posebno demokratskih,“ uveren je Rakočević.
Modifikacija Vašingtonskog sporazuma
Šahimi na ovo kaže da će se u narednu godinu preliti momenti koji su bili nezamislivi, ali su se desili i „spojili“ Prištinu i Beograd u kabinetu bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa. U tom kontekstu gledano, dodaje on, možemo očekivati i da će Bajdenova administracija potpomoći dijalog Beograda i Prištine, kroz možda modifikovan Vašingtonski sporazum.
„Dijalog sa Srbijom je išao jako teško i ne može se reći da je bilo uspeha. U 2021. Kosovo ulazi u novu etapu zbog novih izbora, izgubiće se dosta vremena. Dijalog je u ćorsokaku i niko ne zna kako će da ide dalje, pre svega zbog dve stvari – ne znamo ko će biti u novoj vladi i ko će nastaviti priču o dijalogu,“ kaže Šahimi.
Završna godina dijaloga Beograd i Prištine
Prema njegovim rečima sigurno je da će iduća godina biti poslednja godina dijaloga Beograd i Prištine, i da će doneti sporazum o normalizaciji odnosa.
„Ukoliko na Kosovu bude vladao sadašnji duh, neće biti potrebe da se više ništa potpisuje, jer je već potpisan sporazum u Beloj kući, samo ga treba malo modifikovati. Bajden i njegova admnistracija će vršiti veliki pritisak na Srbiju da prizna Kosovo, a na Kosovo da ne stavlja više nikave prepreke kao što su bile one takse.
Ali, očekujem novi duh pregovora na višem nivou i u kraćem roku. To znači da bez Amerike nikada ništa nije završeno, posebno na Balkanu, a Bajdenova admnistracija ima tradiciju pregovora i običaj da završi ono što započne. A i vreme je da se reši problem Kosova i Srbije političkim sporazumom kojim će biti zadovoljni svi“, kaže Šahimi.
Za Srbe je pitanje šta dijalog odnosi, a ne donosi
On je uveren da će se Bajdenova admnistracija i Evropska unija naći i zajedno voditi pregovore, jer smatra da više nema nikakvog smisla godinama premetati iste teme koje se vrte u krug bez ikakvog efekta.
Rakočević s druge strane, kaže da što se međunarodne politike tiče, jastrebovi iz doba bombardovanja 1999. nastoje da utvrde svoje interese i pozicije.
