– Apsolutno je bio šokiran. Sad možemo samo da se borimo da dođemo do istine. Nadam se da ćemo u tome i uspeti. Sud po prirodi stvari mora da dođe do istine i do njenog drugog kraja, koji se za 101 dan nikada nije čuo.
– Pogađa me i jedna stvar iz 2014. godine. Radulovići i Đikići, čija su deca bila u našem studiju, bili su u nekom restoranu na Kosmaju i zovu da svrate kod nas. Tad su nam baš bili glumica Tamara Aleksić i njen otac sa kojim se Mika družio i okupilo se veliko društvo.
Mi smo tad praktično upoznali Milenine roditelje, ranije smo ih samo viđali. Proveli smo lepo popodne puno smeha. Posle dve godine imali smo jedan ispit, na trećoj godini na fakultetu, gde su svi studenti bili odlični, a Milena izvrsna. Zbog toga sam ih pozvala da dođu kod nas na ručak na Kosmaj. Bilo ih je dosta, družili smo se, smejali, igrali, plivali…
Ja to tadašnje ponašanje nikako ne mogu da povežem sa traumama o kojima govore. Znam da je Milena tokom pubertetskog perioda imala problema i išla je na savetovanja sa psihologom, ali zbog stvari koje su se ticale njihovih porodičnih problema i razvoda. Milena je to teško podnosila. Za četiri godine studija nije išla kod psihologa.
Za Ivu Ilinčić Biljana kaže da je dok je studirala bar jednom u dve nedelje dolazila kod njih u studio, a jednom i na Kosmaj:
– Devojku, koja je Miku optužila da je silovao svakog utorka, on uopšte nije spremao za glumu. On te godine nije hteo da radi ni sa kim iz te generacije. Moj muž tvrdi da se
možda u životu dva puta rukovao sa njom. U to vreme, 2018. godine, imao je i ozbiljne zdravstvene probleme zbog kojih nikako nije mogao da učini to za šta ga optužuju.
Maloletnu devojku, koja ga je optužila on je izbacio iz studija zbog lenjosti. Ja sam ga molila da je vrati, bilo mi je žao, jer je darovita i na moj nagovor je vratio. Na kraju i ta kancelarija u kojoj se sve navodno odvijalo nikada nije imala vrata. NJu koristimo Mika, Ivan Zarić i ja.
Mika je tu provodio vreme uglavnom da bi pušio, a najviše sam je ja koristila. Mika je držao časove ponedeljkom i utorkom, ja sredom i četvrtkom, Zarić petkom i subotom. Znači, devojke su bile traumatizovane utorkom i kod mene su dolazile četvrtkom. Nisam primetila ništa, niti su mi išta rekle. Kod Zarića su bile dva dana kasnije. Takođe ni reči!
Iako je odjednom ostala bez dosta prijatelja, mada su i mnogi ostali uz njih, Biljana Mašić navodi da su ti veliki lomovi dragoceni, ali su užasno boleli:
MASTER RAD ILI NAMEŠTALJKA
– TOKOM celog novembra prošle godine stalno me zvala devojka (sada svedok u slučaju, ime poznato redakciji), koja je bila polaznica našeg dramskog studija, a sada je na fakultetu u Londonu. Kaže da radi master rad i da treba da snimi film o mestima koja su obeležila njen život, ali ona bi volela da dođe kad je tu Mika.
