Direktor ruske energetske kompanije Aleksej Miler poručuje da je Rusija snabdevač koji osigurava stabilnost svojim prijateljima
Stanodavci gase grejanje podstanarima. Slabije firme odlaze u bankrot. Banke prestaju s odobravanjem kredita. Svaki ušteđeni kilovat-sat postaje sudbonosan. Nemačku čekaju „energetski šokovi širom zemlje”.
Ovako zvanični Berlin vidi predstojeću zimu, u slučaju da „Gasprom” nastavi sa zavrtanjem gasnih slavina Nemačkoj i drugim kupcima u EU, a onda, u jednom trenutku pre Nove godine, i potpuno prekine snabdevanje najjače ekonomije EU sibirskim energentom.
Uzalud je Brisel u četvrtak tvrdio da energetska bezbednost Evrope nije u neposrednom riziku. I to pošto je „Gasprom” od utorka krenuo da smanjuje dnevne isporuke gasa jednom broju svojih mušterija u EU (Nemačkoj, Italiji, Austriji, Slovačkoj, a od juče i Francuskoj), pošto je već ranije obustavio snabdevanje Poljske, Bugarske, Finske i Danske zbog odbijanja da prihvate novi platni režim „gas za rublje”. „Nema naznaka da trenutno postoji rizik za sigurnost snabdevanja”, preneo je Rojters iz Brisela, ne navodeći ime portparola EU.
Bilo kako bilo, cena prirodnog gasa u EU zabeležila je juče najviši sedmični rast (oko 60 odsto, a na dnevnom nivou „plus 8,4 odsto”) od početka sukoba u Ukrajini. I to nakon objave italijanske energetske kompanije ENI da „Gasprom” u poslednja 72 sata smanjuje ugovorene dnevne isporuke gasa ritmom od „minus 15”, „minus 25” i „minus 50 odsto juče”, preneo je Blumberg.
Na dramatičan rast cene prirodnog gasa u EU dodatno je juče uticala i procena konsultantske kuće „Vud Makenzi”, prema kojoj „Evropa rizikuje da usred zime ostane bez gasa ukoliko ’Severni tok 1’ prestane s radom”.
U najgorem slučaju, ako se potpuno prekine dotok gasa do Nemačke kroz „Severni tok 1”, Evropa neće uspeti da do početka grejne sezone u novembru dopuni gasna skladišta do
nivoa (80 odsto kapaciteta) koji je nedavno zacrtao Brisel. U tom slučaju rezervoari bi u januaru bili sasvim ispražnjeni, procenio je Masimo do Odoardo, potpredsednik za istraživanja gasa i LNG u kući „Vud Makenzi”.
Isti izvor uveren je da bi, ako se „Severni tok 1” vrati redovnom radu, gasna skladišta u EU mogla biti 80 odsto popunjena do 1. novembra, i pored havarije na ključnom američkom terminalu za izvoz LNG u Teksasu.
Evropljani i „Gasprom” u međuvremenu imaju veoma oprečna viđenja povoda dramatičnog pada količine sibirskog gasa koji dospeva do EU. Italijanski premijer Mario Dragi tokom posete Ukrajini u četvrtak nije birao reči.
„Rečeno nam je da je razlog zbog kojeg je prekinut dotok gasa u Evropu tehničke prirode. Ali i Nemačka i mi, kao i drugi, verujemo da su to laži”, istakao je Dragi u Kijevu nakon susreta s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim. U društvu s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i šefom Jelisejske palate Emanuelom Makronom, Dragi je konstatovao da Rusija „koristi gas u političke svrhe, jednako kao što to radi i sa žitom”, prenele su agencije.
Šef „Gasproma” Aleksej Miler, tokom foruma u Sankt Peterburgu, juče je ponovio da je jedna od „Simensovih” turbina ugrađenih u postrojenje „Severnog toka 1” poslata na remont u Kanadu (u pogon koji, inače, jedini na svetu obavlja taj posao), odakle ne može da se vrati vlasniku zbog zapadnih sankcija.
„’Gasprom’ ne vidi rešenje za aktuelni problem s opremom u kompresorskoj stanici ’Portovaja’. Ne pada nam na pamet da preostale turbine, kojima stiže vreme za remont, pošaljemo tamo (u Kanadu)”, istakao je Miler.
