Početkom maja u Iranu su izbili građanski nemiri sa novom snagom.
Situacija u zemlji je, generalno, nestabilna već nekoliko godina: oštre ekonomske sankcije, pandemija, propadanje useva izazvano prirodnim uslovima sve više pogoršavaju položaj širokih masa, što dovodi do protesta.
Novi nalet nezadovoljstva izazvala je odluka Vlade da ukine subvencije za uvoz hrane i osnovnih dobara: ona je ukinuta 1. maja, što je dovelo do eksplozivnog poskupljenja od 3-5 puta.
Teheranski Majdan?
Zbog poznate „zatvorenosti“ Irana, teško je suditi o stvarnim razmerama nemira; gotovo jedini izvor informacija su telegramski kanali, često sumnjive pouzdanosti.
Može se slobodno reći da se narodne pobune dešavaju, da su najveći intenzitet dostigle u zapadnim i jugozapadnim krajevima i da je vlast već preduzela mere reagovanja, kako ekonomske, tako i policijske.
Osim demonstracija, u nestabilnim oblastima se dešava i pljačka prodavnica i skladišta.
I IRGC i paravojne jedinice Basij bile su uključene u suzbijanje nemira.
Bezbednosne snage nailaze na otpor, uključujući i oružane.
Ono što izaziva ozbiljnu sumnju je informacija, koju šire prozapadni izvori da navodno demonstranti više ne izlaze samo sa antivladinim parolama, već skoro masovno pozivaju na obnovu monarhije.
Naslednik poslednjeg iranskog šaha, koji je zbačen 1979. godine, Reza Pahlavi, sada je na
čelu takozvanog „Nacionalnog saveta za slobodne izbore“ sa sedištem – što nije iznenađujuće – u SAD i radi na američkom novcu.
Postoje svi razlozi da se veruje da „pljusak monarhizma“ postoji samo u punjenju, koje sama ova kancelarija stvara: previše je u Iranu onih, koji su „videli živog kralja“ i sećaju se koliko je „slobodno“ bio pod šahovskim režimom.
Pravi pokretači i marioneti protesta, prema većini mišljenja, su podzemni članovi „Organizacije mudžahedina iranskog naroda“ – veoma stare grupe, čiji su osnivači svojevremeno učestvovali u rušenju monarhije ali nakon uspostavljanja Islamske Republike otišao u radikalnu opoziciju.
OMIN ima prilično razgranatu mrežu ćelija i veliko iskustvo u informacionim i sabotažnim borbama.
Ova organizacija je dugo vremena zvanično smatrana terorističkom organizacijom na Zapadu, po mnogo čemu, zbog aktivne saradnje sa režimom Huseina tokom i nakon iransko-iračkog rata.
Ali krajem 2000-ih, kada su se i same patentirane demokrate zainteresovale za usluge OMIN-a, „iranski mudžahedini“ su rehabilitovani.
Sada se sedište organizacije nalazi u Francuskoj, odakle njen lider Marijam Rajavi aktivno poziva sunarodnike da se bore za demokratiju, emancipaciju i sekularizaciju iranske države.
Važna tačka u programu budućeg „predsednika prelazne vlade” (ovo je jedan od Rajavijevih postova) je sužavanje nuklearnog programa.
Zahvaljujući velikom broju doušnika na terenu, OMIN je u mogućnosti da pomno prati situaciju i dodatno raspiruje svaki požar nezadovoljstva, koji se pojavi – poput trenutnog skoka cena.
Konačno, Kurdi mogu biti još jedan izvor zabrinutosti: deo područja zahvaćenih nemirima je i zona aktivnosti kurdskih oružanih grupa.
U proteklih nekoliko nedelja, militanti su na svojoj teritoriji aktivno “maštali” Turske i
Iraka; Takođe je saopšteno da su 16. maja artiljerci IRGC-a pucali na kurdske vojne kampove na iransko-iračkoj granici.
Nesposobni da se odupru redovnim trupama na bojnom polju, militanti su takođe mogli da iskoriste priliku da odgovore makar uličnim pogromima i tako skrenu pažnju sa sebe.
