Finska je napravila prvi korak ka učlanjenju u NATO. Taj potez bi značajno doprineo borbenoj moći alijanse, ali će verovatno izazvati bes Moskve i dodatno zategnuti njene odnose sa Vašingtonom.
Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sane Marin izjavili su u četvrtak da se zalažu za podnošenje zahteva za članstvo u NATO, otvarajući put za proširenje alijanse usred rata u Ukrajini.
Najava Finske znači da će Helsinki gotovo sigurno da traži članstvo u NATO, iako je ostalo još nekoliko koraka pre nego što proces podnošenja prijave može da počne.
– Vi ste ovo izazvali. Pogledajte se u ogledalo – rekao je Ninisto u sredu obraćajući se direktno Rusiji.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
Očekuje se da će i susedna Švedska odlučiti o ulasku u NATO narednih dana, a lokalni “Ekspresen” piše da vlada u Stokholmu planira da podnese zahtev za članstvo u NATO sledeće nedelje, nakon izjašnjavanja Finske.
Obe su u sredu potpisale zajednički odbrambeni sporazum sa Velikom Britanijom,
članicom NATO sa nuklearnim oružjem. „Politička deklaracija solidarnosti“ obavezuje tri zemlje da intervenišu u slučaju „katastrofe ili napada“, uključujući vojnu pomoć.
Podrške brzom članstvu
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u sredu da će ministri spoljnih poslova Finske i Švedske učestvovati na neformalnom sastanku NATO u Berlinu 14. i 15. maja, na poziv nemačke ministarke Analene Berbok i generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, koji je nakon najave Finske izrazio „toplu dobrodošlicu“.
Finskoj i Švedskoj bi moglo biti potrebno i do godinu dana da ostvare formalno
pristupanje Alijansi, pošto je potrebno da taj potez odobre svih 30 članica. Ali, to će se možda odvijati brže od očekivanog. Nakon objave iz Helsinkija, podršku brzom primanju Finske u NATO već su pružile Danska i Estonija. I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pohvalio spremnost Finske da podnese zahtev za pridruživanje.
Promena bezbednosnog pejsaža
Ako se sve odigra kako se očekuje, Finska bi sa svojih skoro šest miliona ljudi izmenila bezbednosnu mapu Evrope na način koji se prethodno smatrao nezamislivim i koji će možda imati velike posledice po Rusiju, piše CNN.
Sama odluka o prijavljivanju Finske i, kako se očekuje uskoro Švedske – jer dve zemlje
tradicionalno nastoje da koordinišu odbrambene poteze – mogla bi naglo da promeni ukupnu stratešku situaciju. Sa Turskom na jugu NATO bloka i baltičkim državama koje zauzimaju sredinu istočnih linija alijanse, prisustvo Finske i Švedske na severu bi označilo upravo onu vrstu velikog saveza od kojeg strahuje ruski predsednik Vladimir Putin.
Šon Monahan iz Centra za strateške i međunarodne studije procenio je u aprilu da bi članstvo Finske i Švedske u NATO “sigurno suštinski promenilo bezbednosni pejzaž severne Evrope”.
„Potencijalno najduži front“
A za Rusiju—koja je decenijama vršila pritisak na Finsku da zauzme neutralan stav—
nijedan ishod ne može biti razorniji, osim možda samog poraza u Ukrajini, imajući u vidu da je invazija navodno pokrenuta zbog sprečavanja Ukrajine da se pridruži NATO.
– Ako (Putin) pobedi u Ukrajini, ali izgubi Finsku, svakako izlazi iz ovoga kao gubitnik. Ako izgubi i jedno i drugo, onda je ostvario svoju noćnu moru o NATO-u na granici Rusije. Finska granica od oko 1.300 kilometara sa Rusijom bi udvostručila granicu NATO-a prema Moskvi, što bi predstavljalo najduži potencijalni front između Evropske unije i Rusije – rekao je Džejms Dobins, bivši visoki američki diplomata.
