Arktik bi mogao da postane nova oblast za rivalstvo između NATO-a i Rusije, zbog lokalnih prirodnih resursa, kao i novog kruga trke u naoružanju, piše nemački časopis Štern. Autor materijala Rune Vajhert je primetio da Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse, posvećuje povećanu pažnju arktičkom regionu, a u kontekstu ukrajinske krize, njegov značaj je još više porastao.
“Ovo je region od strateškog značaja za bezbednost čitavog evroatlantskog regiona, ključan je za komunikaciju između Severne Amerike i Evrope.
To je takođe region rastuće strateške konkurencije”, rekao je Stoltenberg.
Međutim, pravi razlog za pažnju NATO-a na Arktik su resursi, koji su postali traženiji tokom nestašice goriva izazvane antiruskim sankcijama.
„Prirodni resursi, kao što su gas i nafta uglavnom se nalaze u ruskom delu Arktika.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
Čak i ako Evropa želi da se odvoji od fosilnih goriva od Rusije, kontinent i dalje zavisi od toga.
Ali ne radi se samo o gasu i nafti.
Minerali, riblje rezerve, kraći brodski putevi između Azije i Evrope – sve to čini Arktik zanimljivim za mnoge zemlje.
Klimatske promene i otapanje leda su otvorili resurse – ili će to učiniti u narednim godinama“, piše Vajhert.
Prema njegovom mišljenju, SAD i Kanada su već počele da jačaju „severni bok“ alijanse, koji takođe čine danski Grenland i Norveška, dajući „znake upućene Rusiji“.
Na primer, Norveška je u martu bila domaćin vežbe „Hladni odgovor“, u kojoj je učestvovalo 27 država – kako članica NATO-a, tako i njenih partnera.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
“Prisustvo NATO-a nije provokacija. Pre je namera da se izbegne sukob i održi mir.
Ipak, tenzije u regionu će se verovatno povećati, a ne smanjiti”, zaključuje se u članku.
Vladimir Putin je ranije rekao da Rusija na Arktik gleda, ne kao na polje geopolitičkih intriga, već kao na priliku za stabilnu saradnju.
