Dešavanja u Ukrajini već danima potresaju svet, a u toj zemlji, epicentru neizvesnosti, živi 300 Srba.
Maja Vučković jedna je od 80 naših ljudi koji žive u Kijevu, i kako kaže u razgovoru za B92.net „neće biti tvrdoglava Srpkinja, već će ako „zagusti“, prihvatiti da ode iz te zemlje.
„Nije lako predvideti šta će se dešavati. Ja sam se nekako prepustila procenama svog supruga i obećala da neću biti tvrdoglava Srpkinja ako dodatno zagusti, već ću pristati da odem iz Ukrajine čim on proceni da je došao čas. Da li će taj čas doći – nadam se da neće, da li je nešto izvesno – nije, svakog časa sa raznih portala dobijamo notifikacije i nove vesti“.
Maja Vučković sa svojim suprugom već tri godine živi u Kijevu, a na pitanje zašto je baš izabrala taj grad, odgovara:
„Najjednostavnije rečeno, zbog ljubavi prema jednom čoveku, mom sadašnjem suprugu. Prvo smo se obreli u Lavovu, predivnom gradu na zapadu Ukrajine, a onda, posle par meseci došli smo u Kijev, gde se i sada nalazimo. Moj suprug je Nemac, i on je u okviru jedne velike međunarodne organizacije dobio posao u Ukrajini. Inače je pre toga više od pet godina živeo u Beogradu, zaljubio se u Srbiju i Srbe, a eto, onda i oženio jednom Srpkinjom. Na sreću, svoj posao sam već uveliko razvila onlajn, i psihoterapiju i edukacije koje držim, tako da sam mirna srca kad je dobio posao ovde, mogla da krenem sa njim“.
Kako sama kaže, Kijev će za nju uvek biti „mesto gde je doživela u svojim zrelim
godinama dve teške krizne situacije: jednu kad je počela kovid 19 pandemija i ovu aktuelnu kad postoji pretnja od izbijanja rata“.
Nameće se pitanje, kakva je trenutno situacija i da li se oseća sigurno.
„Već 7 godina smo u ratu“
Maja kaže da je i pre zaoštravanja konflikta, redovana pojava bila da se čuju dojave o podmetnutim bombama u raznim ustanovama, a da je baš juče čula vest da je bilo na desetine dojava o podmetnutim bombama u školama pa i na aerodromu u Odesi.
„Raste napetost, ne strahuje se samo od invazije oružanih snaga već i od hakerskih napada, od mogućnosti da ljudi ostanu bez osnovnih sredstava za život, grejanja, struje, vode. Na trenutnih -6 stepeni, to baš ne bi bilo zgodno. Kolaju glasine o mogućim planovima invazije, koji će gradovi prvi biti na udaru, razni scenariji mogućih napada. Iako je ova zemlja već sedam godina u ratu, nekako je sve to bilo ‘tamo negde na istoku’ i nije se previše osećala tenzija ovde u Kijevu. Međutim, ovih dana, zabrinutost raste. Sa svim ljudima sa kojima sam se čula ili kuckala ovih dana, pominju se pripreme, pravljenje onih planova „šta ako“.
Trenutnu situaciju uporedila je i sa bombardovanjem Srbije 1999. godine.
„Kao neko ko je preživeo bombardovanje, osetio svu napetost iščekivanja hoćemo li biti napadnuti od strane NATO sila, evo posle 23 godine, opet sam osetila istu napetost. Svakog dana prvo informisanje o trenutnoj situaciji a onda početak regularnih poslovnih aktivnosti“, kazala je u razgovoru za B92.net.
