Evropljani ne smeju nikad da zaborave zašto je davanje utočišta toliko važno jer je u Evropi svako nekad bio izbeglica. Možemo da gradimo zidove i ograde, ali zamislite na trenutak da ste vi taj izbeglica sa detetom u rukama i da se raspada svet oko vas.
Poruka koju je u jeku migrantske krize 2015. izrekao bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker preko noći prestala je da važi a umesto nje ovih dana niču zidovi — na granici prema Belorusiji.
Tamo već desetak dana migrante, većinom iračke Kurde koji samo žele šansu za normalan
život za sebe i decu, poljska vojska i policija pod punom ratnom opremom batinama i vodenim topovima po surovoj severnoj zimi pokušava da spreči da kroče na tlo EU.
Bodljikavom žicom na migrante
A dok lidera te zemlje Aleksandra Lukašenka optužuju za instrumentalizaciju migranata u političke svrhe, uvodeći mu N-ti krug sankcija, mase nevoljnika iz žarišta sa Bliskog istoka i Severne Afrike pristižu u mnogo većem broju na južne i zapadne granice Unije, ali kad tamo nelegalno pređu granicu niko nije kriv i nikog ne kažnjavaju.
Vrata EU za izbeglice, mahom iz Sirije, te 2015. otvorila je frau Merkel. Pozivajući zemlje EU na solidarnost, Evropska komisija je uvela pravno obavezujuće kvote za prijem
migranata iz zemalja pogođenih ratovima i haosom izazvanim vojnim intervencijama istog tog Zapada.
Međutim, nisu svi jednako delili empatiju nemačke kancelarke i evropskih komesara a na nekim granicama bez ustezanja potezali su pendreke i puštali pse. To pitanje ubrzo je postalo jabuka razdora u EU, a neposlušnima, poput Poljske i Mađarske, Brisel je u jednom trenutku čak zapretio kresanjem evropskih fondova. Prašina se na kraju slegla a gro migranata našlo utočište u Nemačkoj.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
A te godine od januara do septembra u zemljama EU bilo je registrovano više od 700.000 ljudi koji su tražili spas u Evropi. Ukupno je do kraja 2015. prema različitim ocenama na teritoriju Unije stiglo od milion do 1,8 miliona izbeglica i nelegalnih migranata.
Što je tada moglo za stotine hiljada ljudi, sada ne može za petnaestak hiljada, koliko je, pritom potpuno legalno, pristiglo u Belorusiju. Od toga se oko tri hiljade utaborilo na granici prema Poljskoj, pokušavajući da se dalje probiju prema Nemačkoj gde mnogi imaju rođake ili računaju da će najlakše naći posao.
Ali kako su famozna evropska solidarnost i poštovanje prava na slobodu kretanja i azil u Briselu isparili preko noći, izbeglice, umesto na otvorena humanost, čime se Evropa toliko diči, naiđoše na bodljikavu žicu, suzavac ako se usude da je probiju i kordone poljskih vojnika i policajaca, njih čak 16.000 dobro naoružanih i rešenih da se obračunaju s golorukim i prozeblim ljudima, među kojima ima i dece i trudnica.
Zahvalan sam našim vojnicima koji nas štite i ispunjavaju naše obaveze pred EU, poručio
je poljski predsednik Andžej Duda u noćnom obilasku trupa, tvrdeći da je na granici već 26.000 policajaca. Ali i toliko je malo pa letonski vojnici za svaki slučaj pokazno vežbaju na granici Rusije i Belorusije.
Opet priča o „ruskom tragu“
