Međusektorska grupa evropskih kompanija za proizvodnju i upotrebu metala objavila je upozorenje na katastrofalne posledice nedostatka kineskog magnezijuma i pozvala na akciju protiv neposrednog rizika od gašenja proizvodnje u Evropi.
Pošto Evropska unija gotovo u potpunosti (95 odsto) zavisi od Kine u ispunjavanju svojih potreba za magnezijumom, evropske industrije koje proizvode i koriste aluminijum, liveno gvožđe i čelik, kao i njihovi dobavljači sirovina, već osećaju posledice od nestašice.
U budućnosti, problem preti da se proširi na hiljade evropskih preduzeća i ugrozi milione radnih mesta, uključujući ključne sektore kao što su automobilska industrija i građevina.
Autori apela cene magnezijuma u Evropi u iznosu od 10-14 hiljada dolara po toni nazivaju iznuđivačkim potezom, s obzirom na cenu od dve hiljade dolara na početku godine.
Predviđaju da će do kraja novembra rezerve magnezijuma u Evropi definitivno nestati, što će dovesti, ako ne do potpunog kolapsa, onda do veoma ozbiljnih problema u evropskoj industriji.
Šta se zapravo dogodilo i koji su razlozi za to?
Za početak, treba napomenuti da magnezijum ima široku upotrebu u metalurškoj i mašinskoj industriji. Magnezijum je najlakši građevinski materijal u komercijalnoj proizvodnji.
Legure magnezijuma teže četiri puta manje od čelika. Osim toga, magnezijum je veoma lak za obradu. Stoga je njegovo glavno polje primene kao laki konstrukcijski metal u legurama. Dosta se koristi u automobilskoj i avio industriji.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Kina obezbeđuje 80-85 odsto ukupne svetske proizvodnje magnezijuma poslednjih godina. Inače, Rusija, koja poseduje najveće rezerve ovog metala na svetu, proizvodi negde oko 13-15 puta manje od Kine.
Ali, da se vratimo na problem nedostatka magnezijuma u Evropi. Trošeći oko 17 odsto svetskog magnezijuma, sama Evropa proizvodi minimalne količine tog magnezijuma. Dakle, gotovo u potpunosti zavisi od snabdevanja iz Kine. Međutim, kineska vlada je u septembru odlučila da zatvori 35 od 50 topionica i da prepolovi proizvodnju u preostalim. To je zapravo dovelo do tako snažnog deficita.
Postavlja se logično pitanje: Zašto je Kina drastično smanjila proizvodnju magnezijuma?
Odgovor je jednostavan – zbog energetske krize, koju je izazvala zapadna zelena agenda. Zbog same „zelene tranzicije“ ka neutralnosti ugljenika koju Zapad nameće sebi i ostatku sveta.
Kao deo ispunjavanja ovih zahteva, Kina ne samo da je obećala da će postići pomenutu neutralnost ugljenika do 2060. godine, već je počela vrlo aktivno da se kreće u tom pravcu. Kina je u julu uvela novi sistem za razmenu kvota za emisiju CO2 . Kina je i pre toga počela aktivno da zatvara rudnike uglja – za nekoliko godina zatvoreno je na stotinu.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
U septembru, zemlja se suočila sa teškom energetskom krizom, koju je trebalo rešavati ne samo otvaranjem prethodno zatvorenih rudnika, već i direktivnim smanjenjem potrošnje električne energije.
Inače, problem nedostatka magnezijuma je već stigao do Severne Amerike. Kanadska kompanija za proizvodnju legure aluminijum-magnezijum Matalco Inc. prošle nedelje
saopštila je kupcima da je dostupnost magnezijuma “presušila” i da će, ako nestašica potraje, morati da smanji proizvodnju i isporuke sledeće godine.
