U Evropskoj uniji vlada prava panika: cene gasa i struje rastu, razgovara se o stvaranju mehanizma za zajedničku kupovinu i skladištenje „plavog goriva“, a čak se postavlja pitanje očuvanja nuklearnih elektrana uprkos opštem trendu napuštanja nuklearne energije.
S obzirom na to koliko je zvaničnika iz Brisela podrivalo poslovanje Gazproma, stvarajući sve vrste prepreka na putu izgradnje Severnog toka-2, mnogi od nas, opravdano, probleme Evropljana doživljavaju kao neku vrstu zaslužene kazne. Nažalost, sve ovo može uticati i na samu Rusiju.
Nema sumnje da je Evropa sama sebi stvorila većinu problema, ili bolje rečeno, njeni kratkovidi političari.
Možemo se podsetiti njihove žarke želje da pređu sa dugoročnih ugovora o isporuci gasa sa Rusijom na mehanizam za spot trgovanje na berzama i to uprkos činjenici da u jugoistočnoj Aziji postoji konkurentno energetsko tržište, gde su cene „plavog goriva“ uvek objektivno veće.
Odluka da se Gazprom nasilno veže za isporuke putem ukrajinskog GTS-a, pod uslovima izuzetno nepovoljnim za domaćeg monopolistu, takođe je bila pogrešna u svakom pogledu.
A kako ne spomenuti koliko je evropskih zvaničnika lično ometalo rad ruskih gasovoda „Severni tok“ i „Severni tok-2“. Sve je to rađeno paralelno sa napuštanjem proizvodnje uglja i nuklearne energije u korist obnovljivih „zelenih“ izvora energije.
Ispostavilo se da je jedan “crni labud”, pandemija koronavirusa, dovoljan da sruši ovaj naizgled stabilan i obećavajući sistem. Cene energije su prvo pale, postavljajući istorijske anti-rekorde, a zatim su skočile na nenormalne nivoe.
Naravno, Gazprom je takođe doprineo energetskoj krizi veštačkim ograničenjem obima isporuka Evropi kako bi zvaničnici brzo rešili pitanje sertifikacije i lansiranja Severnog toka 2. Karma? Tako izgleda. Da li je ovo pošteno? Možda.
Ali, nažalost, problemi Starog sveta neizbežno će uticati na samu Rusiju i njene stanovnike. Pogledajmo izbliza kuda sve ovo vodi.
Pre izvesnog vremena su u Velikoj Britaniji, zbog abnormalno visokih cena električne
energije, prve fabrike počele da se zatvaraju. Međutim, problem skupog gasa i električne energije ne pogađa samo Ujedinjeno Kraljevstvo, on je mnogo širi i globalniji.
Tako je u kontinentalnoj Evropi gas za industrijska preduzeća poskupeo za 51,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a električna energija za 26,4%.
Zvanična inflacija u prerađivačkoj industriji porasla je za 1,1% u avgustu i 13,4% na godišnjem nivou. Ovo je primoralo evropske proizvođače da povećaju prodajne cene svojih proizvoda za 9,3%.
Kako kažu, ne nazire se kraj poskupljenju. Neki analitičari predviđaju da će cena 1.000 kubnih metara gasa u EU iznositi skoro 2.000 dolara do kraja 2021. Koliko će tada porasti ukupni troškovi evropske industrije?
Zašto bi Rusi trebalo da brinu zbog toga? Koliko godina su ruski domaći liberali gradili takozvane „ekonomične cevi“? Ipak, sada će i sami morati skupo da plate inflaciju u EU.
Podsetimo se da su Rusi, kao „polu-kolonija sirovina“, prinuđeni na uvoz iz inostranstva.
To su, na primer, same mašine, tehnička oprema, hemijski proizvodi, automobili, njihove komponente, industrijska oprema koja se koristi u industriji nafte i gasa, u građevinarstvu, poljoprivredi itd.
Sada će sve ovo još više poskupeti za domaće potrošače. Kako imaju male probleme sa razlikom u kursu, sada će morati da plaćaju i takozvani “porez na inflaciju” za evropske energetske probleme.
Zameniti Evropu Kinom? Ali cene gasa su tamo čak i više nego u Starom svetu. Nisu bez razloga svi tankeri za LNG otišli u jugoistočnu Aziju.
