„Mentalna snaga, radoznalost, dobar emotivni život su najvažnije karike u ljudskom životu. Uostalom, monasi koji meditiraju žive duže od vrhunskih spotista sa zdravim srcem. Nije tačno da je u zdravom telu zdrav duh, zdrav duh stvara zdravo telo“, tvrdi dr Branimir Nestorović.
Prema njegovim rečima, mnogi ljudi misle da je sve u genetici. Posljednje studije o Amišima u SAD pokazuju da je ovo tačno, jer oni poseduju gene koji čine da žive jednu do dve decenije duže od ostalih. Drugi, pak čvrsto veruju da je sve u ishrani i načinu života.
Mnogi ljudi će reći da pušenje ili preterana upotreba alkohola skraćuje život, a dobra ishrana ga produžava i ovo je naravno generalno tačno.
„Ali, jedna velika analiza iz 2010. daje neočekivan odgovor na ovo pitanje. Ona je upoređivala različite faktore koji određuju dužinu života. Rezultati su iznenađujući, najvažniji faktori nisu fizičke prirode“, ističe doktor Nestorović.
On dalje navodi, ljudska interakcija, pripadnost grupama i prihvaćenost je najvažniji faktor dugog života. Kako kaže, Skandinavci ne žive dugo, samo zato jer jedu ribe Severnih mora, već zato što imaju uređeno društvo u kome se pojedinac poštuje.
„Imati prijatelje i porodicu je jedan od najvažnijih pokazatelja dužine života. Dokaz je ovo
je sindrom slomljenog srca, kada gubitak voljene osobe dovodi do propadanja srčanog mišića i brze smrti osobe koja je doživela gubitak.Osobe koje su dugo u braku, često umiru brzo jedna za drugom“, ukazao je doktor.
U savremenom društvu, dodaje, roditelji se često smeštaju u staračke domove, gde ih nedostatak emotivnih veza sa drugim ljudima ubija. Neophodni smo jedni drugima, ljudi su socijalna mreža, ne postojimo jedni bez drugih.
U tome je verovatno i ključ velikih uspeha društvenih mreža. To je i razlog ozbiljnih stresova kod mladih ljudi (nedovoljno “lajkova” može biti razlog i samoubistva). Pisao sam ranije o studijama iz bivše Istočne Nemačke, šta ljudima najviše nedostaje – zapanjujuće sletovi i radne akcije.
Iako je moja omiljena šala da oženjeni ne žive duže od neoženjenih (već im to tako deluje), studija sa Lagone Medical Center iz Nju Jorka pokazuje da oženjeni (i udate žene) imaju 5% manju šansu za infarkt od neoženjenih.
Ali, loš brak ima negativan uticaj na kardiovaskularni sistem. Dakle, nije sam brak uzrok boljeg zdravlja, već sreća. Neoženjeni mogu imati odlične socijalne interakcije, dobre prijatelje, što redukuje stres i smanjuje negativan uticaj samoće.
Iako vas bračni drug izluđuje, rezultati studija su neumoljivi, oženjeni imaju ređe mentalna oboljenja. Robin Simon, profesor sociologije sa Wake Forest University, ukazuje da je učestalost depresije u oženjenih i udatih znatno niža, kao i poremećaji zavisnosti.
Ali, brak ima jednu nezgodnu stranu, oženjeni su deblji od neoženjenih, za skoro 25%. Objašnjenje je u čuvenom opuštanju u braku (a ja bih rekao i boljim obrocima koje spremaju žene). Takođe, jesti u društvu je znatno prijatnije nego sam pred TV aparatom.
Kako god, za dug život presudan je princip zadovoljstva i sreće.
(Alo)
