Zbog dolska Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, bez podrške Saveta bezbednosti UN, Dodik je hrabro objavio politički rat i Šmitu i zapadnim silama.
Treba očekivati snažnu reakciju takozvane međunarodne zajednice na Dodikove reči, ali i pomoć Rusije i Kine Srpskoj, smatra analitičar iz RS, Anđelko Kozomara.
Član Predsedništva BiH iz RS Milorad Dodik danas je dolazak Šmita nazvao nelegalnim i nelegitimnbim, zbog čega sa njim, kako je poručio, neće sarađivati.
On je na konferenciji za novinare istakao da će na ovaj pokušaj destabilizacije RS, ako ona ne bude mogla da bude samostalna u ovkiru dejtonskih struktura, onda morati da traži svoj put.
Kozomara za Sputnjik kaže da će Šmit situaciju učiniti vrlo napetom. Računajući na leđa Nemačke, najjače sile EU, iz koje dolazi, on je, po oceni našeg sagovornika, u Sarajevo stigao prilično nepripremljen.
Zapadnim silama Dodik objavio politički rat
„Šmit je netaktično nastupio, a Dodik mu je danas odgovorio dosta hrabro, bez uvijanja, praktično objavio politički rat ne samo Šmitu, nego velikim silama, osokoljen jedinstvom koje su srpske političke partije postigle u Skupštini kod usvajanja dva poznata zakona“, ocenio je Kozomara.
Po njegovom mišljenju uslediće snažan odgovor protektora u BiH, kako kaže, diktratora koji poslednjih 25 godina upravljaju vrlo surovo, pogotovo prema RS i Srbima.
„Oni po svaku cenu hoće da ukinu RS i nisu očekivali ovakvo jedinstvo. Podsećam da je Valentin Incko pre nekoliko dana rekao da je iznenađen postupkom Mirka Šarovića jer je on njega digao i postavio u politiku nakon potpunog urnisanja. On je iznenađen tim da mu je Šarović okrenuo leđa. Ima još političara, onih u opoziciji RS, koji su iznenadili svoje strane mentore”, napominje naš sagovornik.
Sa Šmitom novi sukobi
Po oceni Kozomare, s dolaskom Šmita koji u Savetu bezbednosti nije dobio podršku Rusije i Kine za mesto visokog predstavnika, treba očekivati nove nesporazume i sukobe.
On, međutim, očekuje da će Dodik, uz pomoć Rusije i Kine, uspeti da se odbrani od pretećih tonova koji dolaze iz ambasada velikih sila u Sarajevu, ali i iz Brisela i Vašingtona.
Napominje, međutim, da je pre dva dana ruski ambasador u Sarajevu bez uvijanja rekao da Šmit nije legalno izabran i da on ne može biti visoki predstavnik.
Rusija dakle, otvoreno nastupa na strani Srba u RS, uopšte u BiH, konstatuje naš sagovornik.
Na pitanje da li je i to razlog što Dodik isključuje mogućnost sukoba u BiH, on kaže da niko u RS nije za sukob koji bi podrazumevao potezanje oružja, već za politički dijalog kojim će se sa argumentima na stolu tražiti rešenje za budućnost BiH.
„Njena jedina, zaista jedina budućnost je samo izvorni Dejtonski mirovni sporazum koji je toliko puta prekršen i toliko puta izmenjen od visokih predstavnika da zato BiH ne može da funkcioniše. Da je ostao taj izvorni sporazum, BiH bi mnogo bolje funkcionisala“, ocenio je ovaj analitičar.
Šta bi Šmit morao
Zapitan šta može Šmit u situaciji kada ima i dve svetske sile protiv sebe i najavu RS da sa njim neće sarađivati, Kozomara smatra da bi, pošto dobro izanalizira stanje u BiH, prvo trebalo da stavi van snage Inckov zakon o kažnjavanju negiranja genocida u Srebrenici.
