Marko Ivić, nemački državljanin poreklom iz Jugoslavije, tvrdi da je pre 31 godinu zamalo kupio bebu iz KBC Zvezdara, kada je u Srbiju došao da usvoji. O svom učešću u bebi aferi on je odlučio javno da progovori, nakon što su mu medijski prilozi otvorili oči šta se tačno desilo u kancelariji tadašnjeg načelnika odeljenja.
Ivić i njegova žena Ana nemaju dece. Pre više od tri decenije odlučili su da usvoje bebu ili blizance iz ovih krajeva. Po preporuci svog očuha Marko je na godišnji odmor doputovao u Jugoslaviju i u Bugojnu se 1988. godine susreo sa izvesnim pravnikom Draganom, za koga se pričao da sređuje usvajanje dece preko veze.
– On me je sve ispitao – čim se bavim, kako izgleda moja žena… Na kraju je rekao: “U Beogradu imaš da biraš, ali da bi usvojio bebu treba ti 10.000 maraka”. Odgovorio sam da će on od mene dobiti hiljadu maraka ako usvojim bebu, ali ako budu blizanci, a jedno od njih žensko, dobiće dve hiljade. Uveravao me je da nema problema, da on radi u Beogradu i zna čoveka, da budem bez brige – započinje svoju ispovest Marko.
Sledeći put su se videli prvi petak posle 20. jula (što bi trebalo da bude 22. jul 1988. godine).
– Kada smo došli u Beograd, trudio sam se da dobro upamtim put, jer sam mislio da ću se tuda vraćati sa svojom ženom, kada se budemo dolazili da rešimo usvajanje. Mislio sam da idemo u sirotište, ali onda smo se zaustavili ispred bolnice. Tu sam se malo zbunio, ali opet sam mislilo da je možda sirotište tu blizu – kaže Marko.
Dragan je prvo na nekoliko minuta ušao u bolnicu, dok ga je Marko čekao ispred. Potom se vratio po Ivića i uveo ga u kancelariju jednog lekara.
– Ostao sam sam sa doktorom i on je počeo da me ispituje o svemu. Potom mi je rekao da beba košta 10.000, a blizanci 15.000 maraka – iste cene koje je spomenuo Dragan. Govorio je kako je on humanista, kako je reč o bebama koje rađaju studentkinje iz provincije, koje ne mogu da se udaju, ali ni da se vrate kući sa stomakom.
One daju bebe na usvajanje, a onda se deca vuku po domovima, čekajući ko zna koliko dugo roditelje. Rekao mi je da i novac koji ja dajem njemu na ruke dalje ide za nezbrinutu decu. Shvatite, nije mi bilo čudno što traži novac, jer je korupcija bila opšta stvar u bivšoj zemlji. Nisi mogao kod doktora, ako mu ne daš novac. Zato sam verovao i Draganu da će preko veze srediti da mi brže usvojimo dete.
Sumnja se ipak pojavila kada je shvatio da ovo neće biti klasično usvojenje.
– Pitao sam ga kako će meni u papirima biti zavedeno to dete. “Svuda će pisati da ga je tvoja žena rodila”, rekao mi je on. Nudio mi je tri opcije – da sada uzmem bebu, da se vratim sa ženom, pa da onda ponesemo dete ili da slažemo celu porodicu kako je ona trudna, pa da se vratimo za 9 meseci. I ništa da se ne sekiram za papire – od lista rođenja, do pasoša, sve će biti sređeno i svuda će pisati da je moja žena biološka majka bebe.
