Urbana legenda koja se priča u čačanskom kraju kaže da vladari Srbije nikako nisu voleli ovaj grad. Kralj Aleksandar Karađorđević posetio ga je samo jednom i to zbog sahrane vojvode Stepe Stepanovića, a Tito ga je zaobilazio u širokom luku.
Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije u istoriji je ostao poznat po svojim svetskim turnejama, obilascima država na drugom kraju sveta i putovanjima koja su trajala po nekoliko meseci. Ipak, priča kaže, Čačak je izbegavao u širokom luku.
Tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine Tito je u Čačku bio sedam puta, ali uvek u prolazu, na putu ka Užicu. U Čačak planski nije dolazio gotovo nikada, a istoričari
smatraju da je to zbog činjenice da je Broz do kraja života ovaj grad doživljavao kao blizak ravnogorskom pokretu.
I nije bilo značajno što su ga svaki put na proputovanju na ulicama dočekivale razdragane gomile građana… Čačani su u Titovim očima uvek ostali – četnici, valjda zbog svoje blizine Ravnoj Gori i pesme „Na planini, na Jelici“.
U stvarnosti, izveštaji policije kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine Čačak su ocenili kao ozloglašeno „komunističko leglo“ u Zapadnoj Srbiji. Iz ovog grada su bili čuveni komunisti – Filip Filipović, Kosta Novaković, Dragiša Mišović, Milka Minić, Miloš Minić…
Međutim, Tito je ipak imao drugačiju percepciju ovog mesta. Stariji Čačani još uvek pričaju da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi označeni kao protivnici režima hapšeni preventivno i po nedelju dana ranije, a da je etiketu „buntovničkog grada“ i mesta za izbegavanje, zapečatila situacija kada je za vreme druge posete Tita Čačku, baš tokom njegovog govora, nestalo struje.
