Slučaj prisluškivanja predsednika Srbije još jedan je čin u tihom ratu između Aleksandra Vučića i ministra Nebojše Stefanovića. Ili je, pak, samo puki spin.
Na javnosti je da prosudi u šta će verovati, a oni koji razumeju kako funkcioniše bezbednosna politika smatraju da su informacije koje su ovim povodom puštene u javnost kontradiktorne, manjkave, namenjene dodatnom zbunjivanju i obmani javnosti, te odslikavaju, zapravo, nesposobnost države da zaštiti predsednika i privede pravdi osumnjičenog.
Vest o tome da je na merama, javnosti je objavio sam predsednik Srbije u novogodišnjem obraćanju na televiziji Pink, kada je rekao da zna da je bio prisluškivan, “da su to radili domaći, a nadležni organi će utvrditi da li su povezani sa strancima”, napominjući da je prisluškivanje predsednika države direktan pokušaj državnog udara.
Meta je jedna…
“Meta je samo jedna, to je Aleksandar Vučić i svi oni koji se drznu da mu javno pruže podršku”, rekao je Vučić i predočio da od 2014. godine traje kampanja u kojoj se od njegove porodice pokušava napraviti kopija sa porodicom Slobodana Miloševića.
Zatim se oglasio ministar policije Aleksandar Vulin koji je potvrdio da je Vučić prisluškivan i da službe rade na istrazi.
“Doći ćemo do istine, a pravosudni organi će raditi svoje. Na nama je da potvrdimo da je predsednik bio prisluškivan i da obezbedimo da se to više ne desi.
Rano je da pričamo o tome šta je bio cilj prisluškivanja predsednika, ali sigurno da nije bilo reči o dobroj nameri”, rekao je Vulin.
Usledila su saznanja medija da je istraga u toku, da traje već izvesno vreme, te da su u toku saslušanja, pre svega pripadnika Službe za specijalne metode Uprave kriminalističke policije.
Kako je Stefanović dospeo na tapet
To bi značilo da sumnja lebdi nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, koje je donedavno vodio Nebojša Stefanović, trenutno ministar vojni. Kada se tome doda da unazad dva meseca u Ministarstvu unutrašnjih poslova novi ministar Aleksandar Vulin sprovodi pravu čistku Srefanovićevih kadrova, realno je zaključiti da je zatišje na relaciji Vučić – Stefanović prekinuto i da je ovo nastavak ranijih trzavica.
Kad i kako je ovaj sukob počeo teško je reći, ipak, ako je verovati šturim podacima koje su isplivavale u javnost, put Nebojše Stefanovića od jednog od najbližih Vučićevih saradnika do “persone non grata” počeo je u trenutku kada Stefanović, po povratku iz Amerike u maju prošle godine, donosi odluku da smeni državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova Dijanu Hrkalović.
Do većeg raskoraka između Vučića i Stefanovića dolazi u trenutku kada u javnost dospevaju afera Krušik i informacije da otac Nebojše Stefanovića, Branko, ima izvesnu ulogu u kupovini oružja. Vučić se tada našao u vrlo nezgodnoj situaciji, jer je bio prinuđen da objašnjava o vezama dvojice Stefanovića s trgovinom oružja.
O jazu između dvojice dojučerašnjih bliskih saradnika, koji je postajao sve veći, govorilo je i to što se Nebojša Stefanović nije nalazio na listi SNS na prethodnim izborima, a na pobedničko slavlje je došao na samom kraju, tako da ga nema na fotografijama sa stranačkim kolegama.
Po formiranju Vlade delovalo je da su se strasti smirile, ali je ove priče demantovao Aleksandar Vulin oštrim rezovima po kadrovima koje je na visoka mesta u MUP postavljao Nebojša Stefanović. Smenjeni su gotovo svi načelnici policijskih uprava u zemlji, kao i njihovi zamenici, a zatim i načelnici sektora unutar MUP – UKP, SBPOK, granična policija…
