Ovde, među ruševinama starim 2.000 godina nekada potpuno drugačijeg mesta, italijanski arheolog po imenu Amadeo Majuri, naišao je na ulaz do tada nepoznatog tunela ili antruma, mukotrpno isklesanog u vulkanskim stenama, a vodio je dole u brdo i ispod grada
Postoji mesto na severnoj obali zaliva u Napulju koje je već dugo ogrezlo u istoriji, misteriji, mitovima i magiji. Poznato kao “Polja Flegrena”, to je pusto mesto, neplodna pustoš prepuna krša i ispresecana dubokim podzemnim otvorima koja su puna isparenja ali i vatre.
Legende i čudne pojave vezuju se za ovo pakleno, okupano dimom mesto, tako da možda nije ni čudno što se verovalo da je na ovoj lokaciji od davnina tunel koji vodi do samog pakla!
“Flegrenska polja” su plato koji je deo drevnog vulkana nedaleko od Vezuva, vulkana koji je poznat po polaganju otpada na mestu nekada znanom kao Pompeja.
Ova strogo vulkanska oblast, koja se suprotstavlja otvorima isparenja, sumpora koji izlazi iz pukotina, pa čak i plamenim rupama u zemlji, bilo je poznato u grčkoj i rimskoj mitologiji i povezano je sa pričama o magiji i proračanstvu.
Ovde, među ruševinama starim 2.000 godina nekada potpuno drugačijeg mesta, italijanski arheolog po imenu Amadeo Majuri, naišao je na ulaz do tada nepoznatog tunela
ili antruma, mukotrpno isklesanog u vulkanskim stenama, a vodio je dole u brdo i ispod grada. Sam ulaz je bio običan, neopisiv , uzan otvor, skriven iza 15 metara ruševina i vinove loze.
Ovaj otvor je bio nepoznat, ali očigledan rad čoveka, tako da je uzbuđeni arheolog pokušao da ga istraži. Nije daleko dogurao. nakon zadiranja samo nekoliko metara u mračni tesnac, brzo je postalo jasno da je mesto puno opasnih gasova i toplote koja dolazi iz mraka, a ubrzo je postala nepodnošljiva.
Arheolozi su napustili svoje istraživanje tunela i u narednim godinama ulaz je postao neka vrsta misterije, zaboravljena radoznalost.
Nekoliko godina kasnije, u ranim 60-im godinama, britanski arheolog po imenu Robert Padžet naišao je na priču o ovom zagonetnom tunelu iodmah je postao fasciniran njime.
Pedžet je postao jedan od ljudi koje je zabavljala ideja da je to mesto legendarno odnosno da vodi ka paklu.
Ubrzo je postao opsednut tom idejom i odlučan da prodre u misteriozne dubine tunela po svaku cenu. Prikupio je kolegu Kita Džonsa i mali broj volontera i spremili su se za teške uslove, kako bi otkrili tajnu i saznali šta je tačno tamo. To je trebalo da bude zastrašujući podvig koji je na kraju postovio više pitanja nego odgovora.
Od samog početka bilo je jasno da ovo neće biti lako. Grupa je odmah pozdravljena ljutim dimom iz tame tunela i shvatili su da će biti jako teško da se provuku kroz otvor koji je bio 8 metara visok, ali samo 21 centimetar širok. Kada su jednom ušli unutra bilo je neprijatno toplo, ali ekipa je ipak nastavila.
I ako je prolaz bio širi što su išli dalje, ipak su uspeli da prodru samo 400 metara u tunelu dok nisu došli do dela koji je bio neprohodan zbog ruševina. I pored toga što su se divili
trudu i pronicljivosti drevnih ljudi koji su uspeli da izgrade ovako imresivan tunel, Pedžet je došao do zaključka da se tunel najverovatnije koristio u neke ritualne svrhe zbog svog položaja u odnosu na ulaz i orijentacije sa linijom izlaska sunca.
