Saveznici avgusta 1915. Srbima u zamenu za istok današnje Makedonije nudili ‘Veliku Srbiju’, u koju bi ušli cela BiH, srednja i južna Dalmacija, Srem, Bačka, severna Albanija, Slavonija. I mi smo sve to odbili zbog Jugoslavije!?!
Vladi Kraljevine Srbije avgusta 1915. bilo je od strane svetskih sila ponuđeno da odmah posle Prvog svetskog rata formira ‘Veliku Srbiju’! Od naše države se tražilo da Bugarskoj ustupi istočnu Makedoniju, a zauzvrat bi dobila čitavu Bosnu i Hercegovinu, dobar deo Slavonije, srednju i južnu Dalmaciju, Srem, Bačku, pa čak i delove severne Albanije!
Ovaj predlog stigao je tadašnjem predsedniku Vlade Nikoli Pašiću od sila Antante (Rusija, Francuska, Britanija, prim. ur.), ali je on glatko odbijen jer se tadašnja srpska elita, na tajnoj sednici Skupštine u Nišu, većinski odlučila za stvaranje Jugoslavije zajedno sa Slovencima i Hrvatima (koji su samo godinu dana ranije počinili jeziv genocid nad Srbima u Podrinju)!?!
Većina poslanika protiv
Kako je u najnovijem broju otkrio „Nedeljnik“, prenoseći originalni transkript sa tajnih sednica Skupštine u Nišu, a koji je sve donedavno bio skriven u Arhivu SANU, u ‘Veliku Srbiju’ bi, između ostalih, ušli i Dubrovnik, Brač, Pelješac, Split, Sarajevo, Ohrid, Osijek, Bihać, Banjaluka…
Srbija je, međutim, odbila znatno proširenje svoje teritorije i izlazak na Jadransko more!? Na Pašićev nagovor, čak 103 od ukupno 127 poslanika glasalo je protiv te savezničke
ponude. Srpski poslanici nipošto nisu bili spremni da u sklopu ovog dogovora sa stranim silama Bugarskoj ustupe istočne delove današnje Makedonije (vidite kartu).
– Drugog dana sednice, 22. avgusta 1915, Pašić je zastupnicima srpskog parlamenta detaljno elaborirao zašto je on energično protiv. Rekao je: „Dolazi ovaj najozbiljniji korak, gde se od nas traži da činimo izvesne žrtve. Od nas se zahteva mnogo. Srbiji se daju veće teritorije no što ona daje.
Srbiji se nudi: BiH, Srem, dolina Drave, Bačka, širok izlaz na Jadransko more od rta Planke, pa ispod Dubrovnika na 15 kilometara sa ostrvima Veliki i Mali Čiran, Buan, Bolta, Brač, Pelješac… Ali na to ne može Srbija pristati jer su joj ove zemlje milije od onih što će dobiti. Ta linija deli jedan narod…
Nama se oduzima mnogo, i to zemlje ne samo nekoliko puta krvlju zalivane no zemlje koje su po celoj prošlosti i istoriji samo srpske. Za naknadu daju nam se opet srpske
zemlje, ali one bi trebalo i bez dosad uloženih žrtava biti naše. Za Srbiju je bolje da časno podlegne neprijatelju nego da ustupanjem svojih teritorija stvarno učini samoubistvo.
Mi ne menjamo naše mišljenje, niti ćemo ga promeniti, pa čak i onda ako nas prinude da damo, to je kao u ratu kad se izgubi zemlja“ – prenosi „Nedeljnik“ Pašićeve reči u tekstu koji je potpisao hrvatski publicista i novinar Darko Hudelist.
On dodaje i da je Pašić iz nekoliko razloga bio protiv ove ideje.
„Pašić nije želeo da odustane od tada već proklamovane ideje o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu na ravnopravnim osnovama, koje će i uslediti posle rata.
Takođe, nije bio spreman da se odrekne istočne Makedonije, za koju je mnogo krvi proliveno, naročito u Drugom balkanskom ratu, i da je preda smrtnim neprijateljima Bugarima. Konačno, bio je svestan da bi i pored te ‘Velike Srbije’ značajan broj Srba na
Baniji, Kordunu, u Dalmaciji ostao izvan te države. Istovremeno, čak 40 odsto žitelja te zemlje ne bi bili Srbi“, podvlači Hudelist.
