Trijumf Luisa Arsea na predsedničkim izborima u Boliviji, kojim se ta zemlja vraća na put bivšeg predsednika Eva Moralesa, pokazuje da se američkom „unutrašnjem dvorištu“ događaju promene na koje u Vašingtonu neće gledati blagonaklono. Pobeđuju „politički gerilci“ koji nisu baš po volji SAD.
Pobeda Arsea u Boliviji znači povratak na suverenizam i ekonomski paternalizam, jačanje nacionalne ekonomije nauštrb međunarodnih korporacija.
Arse, nekadašnji ministar finansija u Moralesovoj vladi i član njegovog Pokreta za socijalizam, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Boliviji, koji su zbog epidemije virusa korona stalno odlagani.
Osvojivši preko pedeset odsto glasova, Arse je iza sebe ostavio bivšeg predsednika, centristu Karlosa Masu, koji je osvojio oko trideset odsto glasova i ekstremnog desničara Fernanda Kamaća sa oko petnaest odsto glasova.
Promene u američkom „unutrašnjem dvorištu“
Promena koja se dogodila u Boliviji signal je da je levica i te kako živa u Latinskoj Americi, kaže za Sputnjik stručnjak za Latinsku Ameriku Rajko Petrović iz beogradskog Instituta za evropske studije. Bolivijske promene, uveren je naš sagovornik, snažno će se odraziti i na druge države. To ukazuje da se u američkom „unutrašnjem dvorištu“ događaju promene na koje u Vašingtonu neće gledati sa blagonaklonošću.
„SAD vrlo pažljivo prate događaje u njihovom ’dvorištu‘ – i te kako će taj deo sveta smatrati svojim. S obzirom da imaju izuzetno dobre odnose sa dve značajne zemlje – Brazilom i Kolumbijom, u fokusu SAD biće ne samo Venecuela, već i Nikaragva, koja je trn u oku zvaničnog Vašingtona, koji će pokušati na sve moguće načine da destabilizuje sandinistički režim“, smatra Petrović.
Proteklih nekoliko godina latinoamerički kontinent kretao se ka desnici, pa su tako jaki desničarski režimi uspostavljeni u Argentini, Čileu, Brazilu, Ekvadoru… U međuvremenu, na izborima u Argentini pobedila je levica, dok je Venecuela još uvek nestabilna.
Tu zemlju tek očekuju izbori, za koje se na Zapadu već tvrdi da neće biti legitimni, a opozicioni vođa Huan Gvaido poziva građane na ulice. Izbori očekuju i Nikaragvu, gde je na vlasti sandinistički lider Danijel Ortega.
Trijumf Moralesove partije
Arseovu pobedu zapadni mediji ocenili su kao „zapanjujuću“. Ovakav stav Petrović tumači ubeđenjem Zapada da je činom zbacivanja sa vlasti i proterivanjem iz zemlje Eva Moralesa 2019 stvar završena.
„Privremena vlada imala je sve resurse u svojim rukama – zaseli su u sve najznačajnije institucije, preuzeli su finansije, stavili su vojsku i policiju pod svoju kontrolu i činilo se da će to iskoristiti da medijski i na svaki drugi način satanizuju lik i delo Moralesa i Pokreta za socijalizam.
Tako da se stvorila prividna slika da se Pokret za socijalizam raspao, da je Morales napustio svoje građane. Međutim, očigledno je da smo tada, u jesen 2019, na ulicama imali samo deo bolivijskog društva koji je desno ili krajnje desno orijentisan i da slika sa ulica nije slika većinske Bolivije koja se pokazala na ovim izborima“, objašnjava Petrović.
Arseova pobeda će, prema rečima našeg sagovornika, značiti povratak političke stabilnosti u Boliviji, a u prilog tome govori i činjenica da su svi relevantni politički činioci u zemlji još u izbornoj noći priznali Arseov trijumf. Novoizabranom predsedniku stigla je čestitka i iz Vašingtona, uz nadu da će biti spreman na saradnju.
