A predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u odgovorima na pitanja o izveštaju evropske komisije o napretku Srbije, trudio se da ostavi utisak da mu taj izveštaj nije naročito važan.
Nedostatak napretka je zapravo fina briselska formulacija za zastoj u evrointegracijama; u tome se slažu analitičari Centra za evropske politike, i novinari koji prate događanja u sedištu Evropske unije.
A predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u odgovorima na pitanja o izveštaju evropske komisije o napretku Srbije, trudio se da ostavi utisak da mu taj izveštaj nije naročito važan.
Izveštaj Evropske komisije, predsednik Srbije, kako kaže, nije video i nije čitao pre nego što će on biti zvanično objavljen.
Neke detalje, ipak zna… „Za to nisam ni čuo da budem sasvim iskren….Ili jel bilo, Tanja?…To za policijsku brutalnost?…Jeste.
Čestitam im na tome. Zamislite u nekoj zemlji da policija prvi pendrek podigne kad neko zauzme Narodnu skupštinu“, prokomentarisao je Vučić.
Brutalnost tokom julskih demonstracija samo je jedna od zamerki upućenih Vladi Srbije u godišnjem izveštaju EK.
Najoštrije kritike odnose se zapravo na pravosuđe za koje se u izveštaju navodi da je pod političkim uticajem, kao i na kontrolu medija od strane vlasti, te netransparentno finansiranje medija, pretnje i nasilje nad novinarima.
Napredak je, sa druge strane, postignut u regionalnoj saradnji i u oblasti koja je očigledno Evropskoj uniji najvažnija u ovom trenutku.
„Da, postignut je napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali sprovođenje sporazuma je zapravo ključno za bilo kakav značajan napredak u evrointegracijama“, kaže Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Centar za evropske politike u analizi izveštaja EK zaključuje da je ako se izveštaj prevede u kvantitativnu ocenu – Srbija je dobila 3,03 od 5, ali je problem u tome što je ocena 5 neophodna da bi Srbija bila spremna za članstvo u EU.
„Ukoliko bismo želeli gledaocima plastično da objasnimo te brojke, možemo reći da će Srbija tek za 65 godina ostvariti optimalan nivo opšte spremnosti kako bi postala članica EU“, navodi Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
U izveštaju stoji i da sastav parlamenta ne pogoduje političkom pluralizmu, da je na izborima svima omogućeno učešće, ali da uslovi nisu bili fer.
„Ako pročitate između redova, ako vidite koje je sve probleme EU pobrojala, jasno je da su za te probleme odgovorni predstavnici vlasti.
Čak i ove stvari koje su bile predmet medijacije evroparlamentaraca, kada je reč o izborima i političkom životu – i dalje stoji da te preporuke nisu implementirane i da na njime tek treba raditi“, navodi Nikola Burazer iz European Western Balkans.
Postoji napredak u Srbiji po pitanju ekonomije i budžeta, kaže Evropska komisija, ali dodaje da je rekordno niska nezaposlenost zapravo posledica iseljavanja radno sposobnog stanovništva.
(N1/Petar Gajić)
