Profesor Zoran Radovanović, obratio se putem društvenih mreža kolegama iz Kriznog štaba za borbu protiv kovida, i poslao im više nego oštru poruku: Bruka je velika, nađite snage da se izvinite ovom narodu! Šibicarenje sa obolelima i umrlima prevršilo je meru.
Radovanović nije štedeo reči i članovima Kriznog štaba spočitao je i to da smo “provaljeni i obrukani u svetu”.
Radovanovićev status na Fejsbuku vam prenosimo u celosti:
Svima nam je bila dužnost da podržavamo naše kolege bačene u vatru protiv epidemijske borbe. Granica podrške bila je pošteno obavljanje posla, makar uz pravljenje manjih ili većih grešaka
Međutim, šibicarenje sa obolelima i umrlima prevršilo je meru. Ostajem pri konstataciji da je to verovatno najveća prevara tokom više od 800 godina postojanja srpske medicine. Provaljeni smo i obrukali smo se u svetu.
Očekivalo se da Krizni štab prizna nedelo i počne da nam daje tačne podatke. Umesto toga, usledile su konstatcije kako se, eto, desi po neka greška u sistemu, kao da je, recimo, saopštavan broj od 327, umesto 329 novozaraženih.
Nažalost, broj nuđen javnosti uporno je bio višetruko umanjivan. Tu nema više mesta nadi i apelima da se poštuju profesionalnost i istina.
Rezultat je članak koji će se pojaviti u sutrašnjem Danasu (v. niže).
Trgovina mrtvim dušama
Nije lako donositi odluke u kriznim situacijama čak ni u sredinama gde se uvažavaju naučnici i eksperti, a kamoli tamo gde se „lažna“, nemegatrendovska elita shvata kao nužno zlo. Zato s posebnom blagonaklonošću treba gledati na greške koje u postojećim okolnostima čini naš Krizni štab. Uslov je, naravno, da propusti i ogrešenja o nauku nisu činjeni svesno, kao posledica podleganja spoljnim pritiscima. Nažalost, postoji niz situacija kada su stručnjaci iz Kriznog štaba postupali pod grubim diktatom politike.
Zoran Radovanović
Jedan od primera je njihov pristanak da se, poput mečke Božane, prepuste zimskom snu od prve nedelje maja do izbora, 21. juna, u doba kad počinku vreme nije.
Drugi je anestezirajući efekat na javnost upornim prikazivanjem stvarnosti u kičerski ulepšanom, pinkovskom maniru. Posle Đurđevdana, kao nebogougodne bile su potisnute reči „zaraza“ i „žarište“, a izmišljen je čitav prigodni novogovor.
Tako je odlučeno da je kod nas, za razliku od ostatka sveta, virus naglo oslabio (!), da se učestalost koja se održava na približno istom nivou, pa zatim počinje da raste, nazove repom (!), da se nova žarišta označavaju kao džepovi (!), a da se situacija koja postaje dramatična prikazuje kao da je skoro mirna i pod punom kontrolom (!).
Treći primer je uporno nastojanje da fasciniramo svet kao „lideri“ u broju dnevno obavljenih testova, uz navodno impresivno održavanje pozitivnosti ispod pet odsto.
Svi poznavaoci problematike znali su da je broj od desetak hiljada PSR testova naduvan, a da je procenat stvarno pozitivnih nalaza šest ili deset puta veći.
Prevara je uočena i u svetu, pa je ulasku naših građana u niz zemalja, uključujući Mađarsku, stavljena rampa. Kada je u sredu ujutro prof. dr Oliver Stojković objasnio da se procenat razvodnjava uključivanjem seroloških testova i zbrajanjem sumnjivih na bolest, već ozdravelih i putnika u inostranstvo, direktorka Instituta „Batut“ istog
popodneva je skrušeno priznala tu belodanu istinu, demantujući svoje kolege koje su nas nedeljama zamajavale nesuvislim objašnjenjima (setimo se samo tumačenja ministra zdravlja da se isti ljudi tri puta testiraju tokom jednog dana).
