Valjda u nameri da ohrabri Aleksandra Vučića da se tokom pregovora u Briselu odrekne Kosova i Metohije u listu Danas pojavio se tekst akademika Dušana Teodorovića pod naslovom „Pustite Kosovo da ne biste žrtvovali Srbiju“.
Tekstovi akademika o predaji Kosova i Metohije nisu nikakva novost jer se on u svojim brojnim nastupima trudi da ubedi javnost i građane Srbije da se odreknu južne srpske pokrajine.
Akademik Teodorović tu hvali predsednika SANU koji zastupa slično političko gledište.
I nije sporno da akademik Teodorović ima takav stav. To je njegovo pravo. Ali da bi afirmisao taj svoj stav on se služi spekulacijama i manipulacijama sa željom i namerom da pomalo uplaši građane Srbije od nadirućeg albanskog ekspanzionizma.
On kaže da ako bi se Kosovo i Metohija ponovo vratilo u okrilje svoje matice da bi Albanci u Skupštini Srbije imali 80 poslanika, veliki broj ministarskih mesta, pa možda čak i predsednika Vlade.
Da bi imali 80 poslanika trebalo bi da Albanaca danas na Kosovu i Metohiji ima više od 2,5 miliona što je potpuno netačno. Prema slobodnim procenama, danas na Kosovo i Metohiji ne živi više od 800 hiljada Albanaca i to pokazuju njihovi izbori jer se broj glasača vrti između 500 i 600 hiljada.
Ne treba biti mnogo pametan pa ne uočiti jednu pojavu da su albanska sela na KiM danas prazna, a sve više se prazne i gradovi.
Očito je da akademik u zadnje dve decenije nije boravio na KiM. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća akadamika Dušana Teodorovića da su Albanci do `89. godine bili prisutni i u skupštini i vladi republike Srbije i nisu predstavljali nikakvu opasnost za državu Srbiju i da ih se niko nije bojao.
Poput Marka Đurića i akademik Teodorović kaže da ako ne potpišemo i predamo Kosovo i Metohiju onda će biti rata. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je protiv svakog ratnog scenarija ali i protiv potpisivanja separatnog sporazuma i kapitulacije.
Ne treba žuriti, vreme radi za nas a ne za Albance. Po svakakvom pravu i našem Ustavu i međunarodnom pravu KiM je deo naše teritorije. I Kosovo danas ništa ne košta Srbiju za razliku od perioda pre `99. godine kada je Srbija plaćala kompletno zdravstveno i prosvetno osiguranje i Srbima i Albancima.
Notorna je besmislica koju akademik izgovara da ako predamo Kosovo da će u Srbiji nastupiti blagostanje i da se iz Srbije neće odlaziti.
To isto je ranije govorio i Aleksandar Vučić da ako potpišemo Briselski sporazum građani Srbije će bolje živeti jer će se otvoriti evropski fondovi. Da li žive bolje, najbolje znaju građani Srbije.
Poput Aleksandra Vučića i akademik Teodorović koji se smatra njegovim političkim protivnikom prihvata ideju korekcije granica uz tzv. eksteritorijalnost srpskih manastira.
Kakva naivnost akademika. Danas u svetu nema nikakve eksteritorijalnosti bilo kojih manastira pa ne može biti ni u Srbiji. Ono što će se posle predaje KiM sigurno desiti a to je da će srpske svetinje na Kosovu i Metohiji postati deo albanske pravoslavne crkve. I to je fakat.
Od argumenata koje takođe navodi akademik Teodorović stoji i da se Kosovo sa Albanijom vezalo autoputem i da zbog toga mora da ode iz Srbije, za šta se mora priznati da je prilično površno razmišljanje.
