Američko Ministarstvo finansija prijavilo je da je deficit u junu bio 864 milijarde dolara, što je više od mesečnog deficita u aprilu, koji je iznosio 738 milijardi dolara, prenosi Tanjug.
SAD potresa teška kriza: u junu su ostvarile najveći mesečni budžetski deficit u istoriji pošto je potrošnja na programe za borbu protiv recesije zbog virusa korona eksplodirala, dok se prihod od poreza smanjio jer je mnogo ljudi ostalo bez posla.
Američko Ministarstvo finansija prijavilo je da je deficit u junu bio 864 milijarde dolara, što je više od mesečnog deficita u aprilu, koji je iznosio 738 milijardi dolara, prenosi Tanjug.
Taj iznos je povezan i sa hiljadama milijardi dolara koje je Kongres obezbedio kako bi se ublažio uticaj rasprostranjenih prekida rada, do kojih je došlo u nastojanju da se ograniči širenje pandemije virusa korona, piše AP.
Za prvih devet meseci ove budžetske godine, koja je počela 1. oktobra, ukupan deficit je 2,74 hiljade milijardi dolara, što je takođe rekord za taj period.
Time su SAD na dobrom putu da dostignu deficit od 3,7 hiljade milijardi dolara za celu godinu, što predviđa kongresni budžetski odbor.
Taj ukupan iznos bi premašio prethodni najveći godišnji deficit od 1,4 biliona dolara 2009. godine, kada je vlast trošila mnogo novca kako bi izvukla zemlju iz recesije, koju je prouzrokovala finansijska kriza 2008. godine.
SAD su takođe na ivici rekordnog kolapsa u proizvodnji nafte. Broj gasnih i naftnih postrojenja je smanjen na minimum, proizvodnja neprekidno opada. Kompanije masovno objavljuju bankrot i obustavljaju rad. U junu je žrtva kolapsa cena nafte postao veliki proizvođač nafte iz škriljaca — Extraction Oil & Gas.
Prema prognozama, samo ove godine više od stotinu firmi će bankrotirati. Analitičari očekuju krah nafte iz škriljaca, ukoliko cene nafte ne budu kao pre krize.
Amerikanci su 2019. godine preuzeli vodeću poziciju u proizvodnji nafte, prestigli su Rusiju i Saudijsku Arabiju, a pomogla im je nafta iz škriljaca. Prvi put nakon 70 godina SAD su postale neto izvoznici crnog zlata.
„Nafta industrija je sklona iznenađenjima. Revolucija nafte iz škriljaca je okrenula naglavačke cene nafte, proizvodnju i trgovinske tokove“, izjavio je tadašnji bivši savetnik za energetiku predsednika Džordža Buša mlađeg i šef konsultantske kompanije Rapidan Energy Bob Makneli.
Pretpostavljalo se da će se problemi pojaviti 2021. godine, ali je izbila pandemija virusa korona. Potražnja za energentima je takoreći prestala, cene nafte su opale. Pre svega su pogođeni proizvođači nafte iz škriljaca koji su se zadužili i nemaju dovoljno investicija.
Upravo oni su bili glavne žrtve rata cena između Rusije i Saudijske Arabije. Vašington veruje da je Moskva srušila tržište, da bi potisnula američke proizvođače.
Proizvodnja u SAD opada već nekoliko meseci, padajući sa 13,1 do 11,1 miliona barela dnevno. Junski izveštaj američke Uprave za energetske informacije (EIA) predviđa dalji pad.
Prema njihovoj prognozi, u maju će proizvodnja nafte u sedam najproduktivnijih bazena nafte iz škriljaca, opasti do 7,632 miliona barela dnevno.
Konkretno, u Permskom bazenu, koji predstavlja više od polovine celokupne proizvodnje nafte iz škriljaca, do 4,5 miliona, u Igl Fordu do 1,3 miliona.
