Nurijel Rubini (62) jedan je od najpoznatijih svetskih ekonomista. Profesor na Stern Skul of Biznis u Njujorku, on je jedan od retkih koji je prognozirao pucanje američkog balona nekretnina i finansijsku krizu u 2008. Takođe je bio među onima koji su rano upozorili na to da će KOVID-19 ukočiti ekonomiju.
ŠPIGL: Gospodine Rubini, pandemija je globalnu ekonomiju bacila na kolena, a milioni ljudi ostali su bez posla. Da li je ova kriza ozbiljna kao Velika depresija 1930-ih?
Rubini: Udar je veći nego što je tada bio. Prošle su godine od 1929. do punog obima krize. U poređenju sa današnjim, to je poput olupine voza sa usporenim kretanjem. Sada se svetska ekonomija urušila u roku od nekoliko nedelja, a samo u Sjedinjenim Državama više od 40 miliona ljudi je nezaposleno. Mnogi veruju da će se ekonomija jednako brzo ponovo ubrzati, ali to je zabluda.
ŠPIGL: Ne verujete u oporavak u obliku slova „V“ uprkos velikim paketima ekonomskih stimulacija? Uostalom, 2,5 miliona novih radnih mesta je u maju ponovo otvoreno u SAD.
Rubini: Naravno, uspon ćemo videti u drugoj polovini godine. Ali, to neće biti stvarni uspon, već iluzija. Ekonomija je pala tako naglo da je praktično neizbežno da će se u jednom trenutku ponovo pribrati. Ali, to ni na koji način neće nadoknaditi pad. Čak i na kraju 2021. američka ekonomija će i dalje biti ispod nivoa sa početka 2020. godine; previše toga se pokvarilo.
Stopa nezaposlenosti smanjiće se na 16 ili 17 procenata – tokom finansijske krize bila je samo 10 procenata. U maju je bilo svega 2,4 miliona otvorenih radnih mesta nakon što su 42 miliona izgubila posao za poslednjih nekoliko meseci. A stvarna stopa nezaposlenosti mnogo je viša od službeno izmerene.
ŠPIGL: Na berzi se stvari očigledno vide drugačije, akcijama se već trgovalo na istom nivou kao i početkom godine.
Rubini: Berza se zavarava. Investitori se klade da će biti dodatnih ekonomskih stimulativnih paketa i oporavka dobiti u obliku slova „V“. Ali za ljude ovde u Sjedinjenim Državama to ne znači ništa.
ŠPIGL: Otkad to Amerikanci ne brinu o berzi?
Rubini: Na Volstritu velike korporacije daju ton, posebno banke i tehnološke kompanije. Preživeće krizu jer im država nikada neće dozvoliti da propadnu. Oni će izbaciti ljude na ulicu, smanjiti troškove i na kraju će imati još veću tržišnu moć nego ranije. Ali, ono što mi ovde zovemo Mejnstrit, male i srednje kompanije, to ne mogu. One bankrotiraju. Procenjujem da će svaki drugi restoran u Njujorku morati da se zatvori, ali MekDonald’s će preživeti. A to nije sve.
ŠPIGL: Šta još?
Rubini: Najbogatijih 10 procenata Amerikanaca poseduje 80 procenata bogatstva na berzi, dok 75 procenata uopšte nema akcije. Studija Federalnih rezervi pokazuje da 40 odsto Amerikanaca nema 400 dolara u gotovini da bi se pripremilo za vanredne situacije. Sada doživljavamo ovo vanredno stanje. Sistem je bolestan i ljudi izlaze na ulice zbog toga.
ŠPIGL: Mislite da protesti posle policijskog ubistva Džordža Flojda takođe imaju socijalnu komponentu?
Rubini: Naravno! U oblasti u kojoj živim, u Boveriju na Donjem Menhetnu, tri četvrtine demonstranata je belo. Mnogi od njih su mladi i pripadaju gradskom „prekarijatu“, novoj podklasi koja je zamenila tradicionalnu radničku klasu, „proletarijat“, u ekonomijama sa naprednim uslugama. Prekarijat čine privremeni radnici, frilenseri, ljudi koji rade na sat, oni koji rade po ugovoru – iako često imaju univerzitetsku diplomu. Oni koji nisu u redovnom radnom vremenu više ne dobijaju državne transfere nakon tri meseca. Ti ljudi više ne mogu da plaćaju kiriju i račune za telefon, a struja i voda su im isključeni. Biće dugo vruće leto.
