Nakon sto je epidemija koronavirusa napravila pravi masakr u najbogatijoj italijanskoj pokrajini, Lombardiji, na severu zemlje, mnogi su strahovali da će bilans pandemije na siromašanom Jugu biti još gori, ali desilo se suprotno, između ostalog, kako ocenjuju neki stručnaci što su se pripremili na vreme, ali i zbog načina života na jugu.
Uprkos tome što su zdravstvene ustanove na Jugu slabije opremljene, siromašnije i lošije organizovane, širenje koronavirusa u južnim italijanskim regijama, kao Kampanji, i jugu uopšte, je od početka bilo pod kontrolom i sve do sada broj zaraženih i preminulih je mnogo manji.
Stručnjaci kažu da sreća nema nikakve veze s tim.
Prvi razlog je gotovo očigledan: Regija Kampanija je imala priliku preduzeti mere zatvaranja, unapred, jer je virus u odnosu na severne regije došao kasnije.
Stručnjaci skreću pažnju na još dva faktora koja su bila presudna u uspesnom ratu protiv „čudovišta“.
Jedan je veština lekara Kampanje: njihova profesionalnost i izvanredna sposobnost prilagođavanja teškim situacijama bili su osnovni.
Lekari iz Kampanje su gotovo svaki dan (a ne samo u vreme koronavirusa) primorani da rade u teškim i nesigurnim uslovima, da se bore sa stalnom nestašicom bolničkih kreveta i čestih napada rodbine pacijenata na lekare.
Rad u vanrednim okolnostima je gotovo normalan u bolnicama u Kampanji. To iskustvo je omogućilo medicinskom osoblju Juga da ne poklekne pred pandemijom, da dobro organizuje pristup hitnoj pomoći i da savršeno upravljaju nedostatkom bolničkih kreveta.
Postoji još jedno objašnjenje žasto je broj preminulih od koronavirusa na Jugu vrlo nizak: to je čvrsta porodična mreža koja u Kampanji, za razliku od severa, preživljava.
U Kampanji stariji se retko smeštaju u staračke domove.
Roditelji, dede i bake nastavljaju da žive s decom i unucima. To je sprečilo masakr među starijim ljudima, koji se desio u staračkim domovima u drugim delovima Italije.
Kombinacija tri faktora približava Kampaniju pobedi, ocenjuju mediji.
