Home TEMA DANA HRVATSKI ISTORIČAR: „KOLIKO GOD NA CELOM BALKANU KOPAMO DALEKO U PROŠLOST, NAILAZIMO...

HRVATSKI ISTORIČAR: „KOLIKO GOD NA CELOM BALKANU KOPAMO DALEKO U PROŠLOST, NAILAZIMO SAMO NA SRPSKE TRAGOVE- SKADAR JE BIO SRPSKI KRALJEVSKI GRAD, A ALBANCI SE POJAVLJUJU TEK U 11-om VEKU!

1653
0
SHARE

„Suživot Srba i Albanaca preko je potreban, ali on se ne može graditi na lažima, a to što Albanci trenutno rade nije samo krađa, to je silovanje istorije“, rekao je u intervjuu za Kosovo Onlajn hrvatski teolog i istoričar Goran Šarić.

Na pokušaj Albanaca da ospore prisustvo Srba na prostoru Kosova i Metohije, Šarić kao istaknuti poznavalac istorije Balkana kaže da „koliko god na Kosovu i celom Balkanu kopamo daleko u prošlost, nailazimo na srpske tragove„.

„Kad ukradete nečiju teritoriju, potrebno je krađu prikriti „istorijskim pravom“. Mark Tven kaže da dok istina obuje cipele, laž proputuje pola sveta. Ovih dana pojedini albanski istoričari putuju svetom i tvrde da su Albanci hiljadama godina na Balkanu, da su Nemanjići albanskog porekla i da Srbi nisu postojali pre Vuka Karadžića.

Što je veća istina, veća laž je potrebna da je sakrije. Ti albanski istoričari podsećaju na onaj vic o grbavcu koji je pustio bradu, da ga više ne zovu grba nego brada. Suživot Albanaca i Srba preko je potreban, ali on se ne može graditi na lažima“, istakao je Šarić.

„Autohtoni stanovnici Kosova jesu u narodu u antičkim izvorima nazvanim Dardanci, mada ne znamo kako su oni sami sebe zvali. Grčki i rimski autori nisu skloni tim starosedeocima Kosova. Opisuju ih sa prezirom i mržnjom, koja je karakteristična i za kasnije opise Srba.

Tako pišu da su Dardanci divljaci i da se kupaju samo tri puta u životu, prilikom rođenja, na venčanju i na sahrani. Zapravo se ne radi o nehigijeni nego o obrednim kupanjima. Zanimljivo da se isti običaj obrednog kupanja zadržao kod Srba do današnjih dana.

To je vrlo važna paralela između Srba i Dardanaca i jedan od brojnih dokaza koji pokazuju da su Srbi potomci antičkih stanovnika Kosova. Poznati grad u državi Dardanaca zvao se Bila Zora što na srpskom znači „bela zora“, sintagma koja se i danas koristi.

Najpoznatiji dardanski kralj bio je Grabo iz plemena Grabića.

Kod Srba i drugih južnih Slovena još uvek postoje prezimena Grabar, Grabovac, Grabarić, Grabarević i Grabović, kao i razna mesta sa nazivima Grab ili Grabić. I sama reč je slovenska, povezana sa pojmovima „graba“,“grob“,“grobnica“,“groblje“,“grebati“,“grablje“,“grabiti“, zaključuje istoričar.

„Koliko god na Kosovu i celom Balkanu kopamo daleko u prošlost, nailazimo na srpske tragove. Na ovim prostorima u vreme Rimskog carstva postoji bar šest plemena koja u svom nazivu imaju osnovu “ser” ili “sar” – Servi (Limiganti), Serreti, Serapilli, Sardi, Sardeati i Sarmati. Najučestalija osnova za nazive antičkih Balkanaca je ser ili sar, a niko se od srpskih istoričara nije time bavio.

Izgleda da je Kosovo bilo sveta zemlja za stanovnike Balkana još u mlađem kamenom dobu, u vreme tzv. Vinčanske civilizacije. Jedino vinčansko naselje koje je bilo utvrđeno bilo je Valač na Kosovu.

Tamo smo našli jako puno kultnih predmeta iz tog perioda što ukazuje da je celo područje imalo duhovnu važnost. Tako je ostalo i hiljadama godina kasnije jer 1313. u Svetostefanskoj povelji kralj Milutin poklanja Valač manastiru Banjska, što svedoči o religioznom kontinuitetu“, kaže.

Albanci se, kako kaže, na Balkanu pojavljuju u 11. veku, po svoj prilici kao prateće trupe romejskog vojskovođe Georgiusa Manijaka, ali na „Kosovo dolaze kasnije, prvi albanski doseljenici pristižu neposredno pre dolaska Turaka„.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here