Home POGLEDI SKRIVENA SRPSKA ISTORIJA- MANASTIR U EGIPTU ČUVA SRPSKE SVETINJE, A BEDUINI IZ...

SKRIVENA SRPSKA ISTORIJA- MANASTIR U EGIPTU ČUVA SRPSKE SVETINJE, A BEDUINI IZ OKOLINE SU POTOMCI STARIH SRBA (VIDEO)

1257
0
SHARE

U manastirsku riznicu grčki sveštenici puštaju samo pravoslavce.

Za Manastir Svete Katarine na Sinaju vezan je i deo srpske istorije. Poznato je da je car Justinijan još u VI veku doveo desetak porodica sa prostora današnje reke Drine i naselio ih uz sam manastir sa ciljem da čuvaju manastir.

Za deo današnjih Beduina koji naseljavaju okolinu manastira se smatra da su potomci starih Srba sa područja današnje Srbije. Zanimljivo je i to da su oni jedina zajednica u svetu pored Srba čiji pripadnici imaju i slave porodične slave.

Sveti Sava na svom drugom putovanju po svetim mestima boravio je na Sinaju 1234. godine. Tu je proveo čitav časni post, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod.

Manastiru su sveti kraljevi Dragutin i Milutin darovali brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. U manastiru se nalazi prvi srpski psaltir.

Srpski, odnosno Sinajski psaltir ili Dimitrijevi zapisi je starosrpski (srpska redakcija staroslovenskog jezika) crkveni rukopis iz XI veka i predstavlja najstariji sačuvani psaltir na staroslovenskom jeziku.

Pronađen je u Manastiru Svete Katarine na Sinaju po kojem i nosi naziv i gde se još čuva, još se naziva i Dimitrijevim zapisom po autoru, za sada najstarijem srpskom književniku Dimitriju Sinaitu.

Pisan je na glagoljici i do sada je pronađeno 209 listova pergamenta. Najveći deo Psaltira (177 listova) je otkriven 1850. godine od strane ruskog arhimandrita Porfirija Uspenskog, a ostala 32 lista otkrivena su 1968. godine.

Interesantni su i sinajski (srpski) papirusi pronađeni u Manastiru Svete Katarine, pisani srpskim pismom — ćirilicom.

Smatra se da su kao pokloni srpskih velikaša, mnogi najstariji srpski rukopisi dospeli u Manastir Svete Katarine, gde se i danas nalaze.

Prisne veze između Srbije i manastira su postojale i u vreme cara Dušana. Krajem XVI veka srpski monah Joanikije je postao iguman manastira i to u vreme kada je u manastiru bilo više srpskih monaha.

U manastiru pevaju „po glasovima“ koji su tipični za srpsko narodno pevanje, a osam vrsta glasova (izuzetno drevne melodijske formule) se koristi i u srpskom crkvenom pojanju.

U XI veku delovi moštiju Svete Katarine razneti su po hrišćanskom svetu, a u samom manastiru čuvaju se i glava i leva ruka svetiteljke.

Pravoslavci imaju tu privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine, a nakon toga monah svakome daruje prsten na kojem piše „Agija Katarina“.

Manastir je u posedu Grčke pravoslavne crkve.

Pogledajte video:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here