Home ŽIVOT „ZA NEVERU – KUĆA DA PLATI!“ OVAKO SE CAR DUŠAN OBRAČUNAVAO S...

„ZA NEVERU – KUĆA DA PLATI!“ OVAKO SE CAR DUŠAN OBRAČUNAVAO S KRIMINALOM I IZDAJOM!

318
0
SHARE

Zapoved carska: Po svim zemljama, i po gradovima, i po župama, i po krajištima, razbojnika i lopova da ne bude ni u čijoj oblasti!

Tako je član 145 Dušanovog zakonika zapovedao svima da se bore protiv imovinskog kriminala, običnog i organizovanog. Carstvo nije imalo policijski aparat, pa je odgovornost za hvatanje lopova i razbojnika bila na celom selu, odnosno opštini.

U selu je izabirano „pet ili šest zakletih dobrih ljudi“. Oni će sprovesti „opštu istragu“ koja treba da utvrdi da li je osumnjičeni „poznati lopov”, a to je značilo da se profesionalno bavi krađama i razbojništvima.

Tako je u srednjem veku funkcionisalo specijalno pravosuđe protiv organizovanog kriminala, koje je bilo začetak srpske verzije inkvizicionog sudskog postupka.

Seoski organi su pokretali postupak, a ukoliko bi se negde našao lopov ili razbojnik, celo selo bi bilo raseljeno, uz obavezu naknade štete. Profesionalni lopovi kažnjavani su oslepljivanjem, a profesionalni razbojnici vešanjem „naglavce“.

– Srpska pravna i istorijska nauka je saglasna da ovde nije reč o represiji protiv pojedinih slučajeva krađe ili razbojništva, nego opštoj borbi protiv onih ljudi koji su „poznati kao tati i gusari”, jer se stalno bave krađom i razbojništvom.

Ova borba bila je moguća uvođenjem srednjovekovnog procesnog instituta „opšte istrage“ lokalnog stanovništva. Mada su profesionalnim lopovima i razbojnicima sudile sudije „carstva mi”, u praksi je sudski postupak morao da bude iniciran od organa lokalne zajednice – kaže dr Zoran Čvorović, profesor istorije države i prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

„Tatba“ je bila reč za krivično delo krađe u srpskom i ruskom srednjovekovnom pravu. „Tat“ je bio jedini naziv za lopova u Dušanovom zakoniku i u zakonima moskovske Rusije, gde se kasnije pojavljuje i reč „kraža“ za tajno prisvajanje tuđe stvari. Obe reči označavaju nešto skriveno, učinjeno kradom, krišom, iz potaje.

– U moralnoj i pravnoj svesti Rusa i Srba u srednjem veku, skriveno delovanje lopova shvatano je kao ključno obeležje krađe – navodi Čvorović u knjizi „Dušanov zakonik u ruskom ogledalu“, koja je nedavno predstavljena na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Profesor je ukazao studentima da su i telesne kazne iz Dušanovog zakonika bile preteča kaznene evidencije. Na primer, obični lopovi bili su kažnjavani odsecanjem dela uveta, a za neka krivična dela bilo je predviđeno odsecanje nosa i ruku. Tako je svaki prestupnik nosio svoj „dosije“ i svima bi bilo očigledno da je kažnjen.

U ruskim propisima je čak tri veka kasnije postojala obaveza članova lokalne zajednice da prijave sve a novopridošle osobe sa odsečenim ušima, jer je to bio način kažnjavanja i policijskog obeležavanja osuđenih lopova.

Moskovska Rusija je takođe preuzela i pokretanje postupka pred srezom, koji nije predstavljao suđenje, već je bio strogo policijski i imao za cilj sprečavanje i presecanje organizovanog kriminala.

– Najveća unutrašnja pretnja javnoj bezbednosti u srednjovekovnim srpskim i ruskim prilikama bio je organizovani kriminal, a efikasna borba protiv njega podrazumevala je kompromis između države i društva, zahvaljujući kojem je nejaki i malobrojni državni aparat mogao da kontrolište celokupnu, tada uglavnom besputnu, državnu teritoriju – navode istoričari.

Pored tata, Dušanov zakonik poznavao je i „gusare“ kao razbojnike koji otimaju javno, uz primenu nasilja. Kasnije izmene zakonika inkriminisale su „najezdu“ i „grabež“, koji se uglavnom odnose na otimanje zemlje, naročito u slučajevima kada se vlastelin premešta na drugi položaj i teritoriju, „pa iz mržnje (pizme) kakvo zlo učini, zemlju opleni, ili kuće popali…“

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here