Tridesetak arheologa i studenata iz zemlje i regiona u blizini Koridora 10 kod Paraćina iskopava ostatke najvećeg neolitskog naselja u Srbiji.
Osnovna škola u Drenovcu kod Paraćina i ovog leta je baza arheolozima, istraživačima i studentima koji više od decenije iskopavaju ostatke neolitskog naselja u blizini autoputa.
Oni od 6 sati svakog jutra odlaze na nalazište sa desne strane Koridora 10 iz pravca Paraćina ka Beogradu i pod zaštitnom konstrukcijom-balonom rade na definisanju dve neolitske kuće, otkrivajući ostatke poda i zida.
Na ovom mestu pre oko 6.000 godina, ili 4 milenijuma pre naše ere, nalazio se pravi urbani neolitski grad u kome je živelo blizu 3.000 «duša». Naime, geomagnetnim snimanjem pod zemljom je otkriveno 600 objekata, od kojih bi bar polovina mogle biti kuće.
Branislav Stojanović, direktor Zavičajnog muzeja u Paraćinu, koji je inače radio ovo snimanje, objašnjava da je snimak «identifikovao 300 anomalija koje podsećaju na stambene objekte, a snimljeno je više od 50 odsto terena.
– Lokalitet je na preko 60 hektara i presečen je autoputem pod kojim je 15 do 20 hektara, koji verovatno nikada neće biti istraženi. Obuhvata atare sela Drenovac, Sikirica i Krežbinac.
To je jedno od najvećih neolitskih nalazišta u Srbiji, mada je otvoreno pitanje da li su svi ti snimljeni objekti postojali u istom ili različitim vremenskim periodima. U sondi koju smo iskopali na početku kulturni sloj bio je dubine preko 7 metara i našli smo tri faze naseljavanja – navodi paraćinski arheolog i direktor Branislav Stojanović i dodaje:
Foto: Telegraf
– Dosadašnji nalazi pokazuju da su u neolitu ljudi živeli organizovano u velikim naseljima, čak da su im kuće bile spratne. To je period kada su se ljudi, koji su bili sličnih intelektualnih kapaciteta kao danas, počeli baviti zemljoradnjom i priptomljavati životinje. Pravili su kuće, takozvane čakmare, koje se i danas u selima mogu videti.
Pokretač ovih istraživanja, profesor Slaviša Perić sa Arheološkog instituta u Beogradu, ističe da se ovog leta nastavilo sa radovima pod balonom gde su otkrivena četiri objekta, a trenutno se radi na dva. Ispostavilo se da su od 4 kuće tri bile spratne. Objekti su bili prilično blizu jedno drugom i nisu ostavljali prostor za okućnice.
– Istovremeno sa radovima pod zaštitnom konstrukcijom, otvorili smo i jednu sondu 250 metara istočno od balona, na mestu gde je geomagnetnim snimanjem utvrđena anomalija u vidu kosog rova. Ispostavilo se da se zaista radi o rovu koji je na nivou ukupavanja bio širok oko 6 metara, a na dnu oko 2 metra – priča nam profesor Perić i nastavlja:
– U ispunu rova uglavnom je materijal iz mlađeg neolita, ali za razliku od rova iz sonde 16, ovde je vrlo malo pokretnih nalaza ,što nam govori da je najverovatnije bio ispunjen vodom. Sa kojom funkcijom, to ćemo tek da utvrdimo kada ga celom dužinom otkrijemo i kada utvrdimo šta je zapravo opasavao taj rov.
Na lokalitetu radi standardna ekipa koja je tu već desetak godina, a neki su od studenata stigli do doktorata. Jedna od njih je Đurđa Obradović, sada istraživač saradnik na Arheološkom institutu.
