Živadinović napominje da EU ima zakon o falsifikatima hrane, što mi nemamo, i oni imaju kazne koje nisu samo novčane, nego i one o zabrani rada na određeno vreme.
„Kod nas su kazne smešne. Kada firma dobije milionsku kaznu gde je više kazni za više prekršaja sabrano u jednu, ona jeste velika, ali ona će da je plati i taj novac će da zaradi za nekoliko dana. Kod nas je to preraslo u bezobrazluk. Kada vas neko kazni jednom trebalo bi da ispravite grešku. Ali to se ne dešava, plati se kazna i ide se dalje“, napominje sagovornik Sputnjika.
Na potezu država
On kaže da na tržištu EU može da se nađe samo oko 10 odsto falsifikata, za razliku od SAD gde je prema poslednjim istraživanjima bilo 76 odsto falsifikata.
„Kada država ima želju da reši problem, ona će ga i rešiti, a to je vrlo jednostavno. Treba promeniti zakonodavstvo, povećati kazne, napraviti efikasan sistem za zatvaranje pogona koji svesno krše zakon. Kao što je Holandija uvela da vam dve godine zabrane rad i ne smete otvoriti firmu na ime bliskih rođaka tokom te dve godine. Dakle, potpuna zabrana delatnosti“, precizira Živadinović.
To je, kako dodaje, tako velika kazna da niko neće da rizikuje baveći se falsifikovanjem meda.
I trgovine saučesnici
Živadinović kaže da je razgovarao sa vlasnikom jednog velikog trgovinskog lanca regionalnog karaktera koji mu je rekao da kada bi u Srbiji zabranili prodaju ne samo falsifikovanog meda, nego falsifikovane hrane uopšte, 30 odsto radnika bi ostalo bez posla, oni bi ostali bez isto toliko obrta, jer se 30 odsto falsifikovane hrane stavlja na tržište. Zato on smatra da će biti mnogo teško doneti zakon o prevarama , odnosno falsifikatima namirnica, jer su u pitanju ogromni novci i ogromni interesi.
Pravog meda iz pogona „Naš med“ proizvođača udruženih u SPOS, koji je kontrolisan u inostranim laboratorijama i dobio najviše ocene, još nema u našim prodavnicama.
Samo jedna trgovina hoće „Naš med“
„Većina trgovina odbija partnerstvo sa SPOS-om. Mi smo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije svim trgovinama krajem prošle godine poslali dopis u kome smo ih obavestili da su pčelari napravili svoj pogon u njihovom vlasništvu, da garantuju za
kvalitet meda, da mogu da ga provere uvek u bilo kojoj laboratoriji u svetu. Do sada smo upravo postigli dogovor sa jednom trgovinom srednje veličine. Od ovih velikih niko nam se nije javio“, kaže predsednik SPOS-a.
On smatra da i trgovci obmanjuju potrošače zajedno sa proizvođačima falsifikovanog meda čije proizvode drže u rafovima iako ih je inspekcija u tome uhvatila više puta. To rade, jer zarađuju, jer je falsifikat jeftiniji od pravog meda koji je berzanska roba i ima cenu na svetskom tržištu. Ko hoće u Srbiji da jede med mora da ga plati po onoj ceni koja je na svetskom tržištu, ističe Živadinović.
A kako ga prepoznati u poplavi falsifikata? To je golim okom nemoguće, osim kada je med kristalizovano homogen od dna do vrha tegle što je znak da je sigurno pravi, kaže on. Ističe, međutim, da ocenu da je med pravi, a takav sadrži nekoliko stotina supstanci, može da potvrdi samo analiza za koju je u Srbiji u potpunosti osposobljen samo Hemijski fakultet.
