Skretanje za Manastirak nalazi se na samom izlazu iz sela Mrmoš gde je postavljen i znak.
Odmah skrećete na put od tucanika, a ubrzo nailazite na potok i mostić posle čega počinje zemljani put do manastira koji je udaljen par stotina metara od potoka.
U Manastirku zatičemo radnike koji kose travu uz potok, među njima sa kosom u ruci stajala je i mati Evgenija, jedina monahinja u ovoj svetinji. Manastir je okružen gustom šumom i prirodom, i nalazi se na izvišenju iznad potoka. Mali konak, spomen bista Milošu Obiliću, zvonik, drvena crkva sazidana na delu oltara nekadašnje velelepne crkve koju je vitez sagradio i čiji se temelji i danas naziru. Tu je i plastenik i još po koji pomoćni objekat kao i igralište za decu.
Mati Evgenija, zamonašila se 19. jula ove godine u manastiru Petina, ali je i kao iskušenica brinula o manastiru Sv. Romana. Svoje monaško ime dobila je po kneginji Milici koja je takođe pošto se zamonašila dobila ime Evgenija.
– Manastir je zadužbina Miloša Obilića, a u njemu je sahranjena njegova majka Grozdana.
NJegov otac zvao se Zlega, a i danas postoji selo koje je po njemu dobilo ime. Milošev brat se zvao Mrmoš i selo Mrmoš je po njemu dobilo ime – govorila nam je mati Evgenija o srednjovekovnoj istoriji ovog mesta koja nije zappisana u knjigama.
Ona kaže da je veoma teško doći do Miloševog grada, a kada čovek stigne do tog mesta malo šta se može videti jer je sve zaraslo u travu i šiblje. Prema nekim istraživanjima koja su davno obavljena objekti na tom mestu postoje još od Rimljana, ali su u srednjem veku obnavljani i dograđivani.
Legenda kaže da je postojao tunel od tvrđave do manastira i da je Miloševa majka tuda dolazila u manastir da se moli.
– Postoji tamo jedno mesto veličine sobe u kome se ni sneg ni led ne zadržava. Čak i usred zime tamo raste zelena trava. LJudi misle da ispod postoje tuneli iz kojih na tom mestu izbija toplota iz zemlje i da se zato sneg samo tu topi.
Dešavalo se da lovački psi koji se uvuku pod zemlju jureći životinje više nikad ne pojave, pa mnogi veruju da se gube u tunelima koji tu postoje – kaže mati Evgenija i dodaje da se narod ovog kraja nada da će neko detaljnije istražiti taj lokalitet i da će on biti očišćen i dostupan javnosti.
Manastir je obnovljen devedesetih godina, na mestu gde je napravljena drvena crkva pronađena je nadgrobna ploča za koju se veruje da je bila na grobu Miloševe majke.
Sama lokacija groba međutim nije sa sigurnošću utvrđena.
Prilikom jednog rasčišćavanja terena otkriven je i skelet na čijoj ruci je bio prsten sa simbolom ribe.
Starost ovog prstena još nije istražena.
Zanimljivo je da su tokom razčišćavanja i krčenja našli na veliki broj korenja drveća koje je raslo u obliku krsta. Mati Evgenija pokazala nam je neke od njih.
Na rastanki, mati Evgenija nas je pozvala na manastirsku slavu, praznik Sv. Roman koji se
proslavlja 29. avgusta. Eto i vama prilike da na taj dan posetite zadužbinu srpskog viteza Miloša Obilića i da se pomolite za oslobođenje Kosova i Metohije za koje je i taj junak dao svoju glavu.
