Home ŽIVOT „ČAK MI NEDOSTAJE I KOMŠINICA KOJU NISAM PODNOSILA“ NAPUSTILI SU SRBIJU ZA...

„ČAK MI NEDOSTAJE I KOMŠINICA KOJU NISAM PODNOSILA“ NAPUSTILI SU SRBIJU ZA BOLJIM ŽIVOTOM, NA JEDNO NISU RAČUNALI, A TO IH UBIJA

109
0
SHARE

Međutim, među „odbeglima“ u bolji život je i jedna tročlana porodica čiji se članovi „iako ne dolaze u prazan stan često osećaju upravo kao da su sami na svetu“.

„Čak mi nedostaje i komšinica koju nisam podnosila“

– Suprug i ja smo se zaposlili, ćerka ide u školu i ima sportske aktivnosti posle časova. Srećni smo što smo našli lepu kuću u seoskom okruženju.

Oko sat vremena putujemo na posao što nije puno, ali kada stignem kući najčešće suprug već drema zbog umora, a ćerka još nije stigla.

Često sednem sama za sto i zaplačem. Gledam oko sebe i pitam se zašto smo morali otići daleko od porodice i prijatelja. Nedostaje mi čak i komšinica koju nisam podnosila – kaže Suzana S.

Bračni par u blizini Minhena nema mnogo vremena koje mogu provesti zajedno, a i kada su slobodni osećaju se umorno.

– Suprug me zagrli i kaže da bi mogli da izađemo na večeru samo nas dvoje, ali da nam je možda pametnije da se odmorimo. To se za godinu dana dogodilo više puta i ne zameram mu. Iscrpljeni smo. Tada bi najviše volela, osim njega, da mogu da pozovem kumu na kafu.

Džabe se nasmešim ovde komšinici i javim ljubazno, čak sam jednu pitala za savet. Rekla je da ne brinem za veš i štipaljke u prostoriji gde nam stoje svima veš mašine jer ovde niko od stanara ne krade i zatvorila je vrata. Donekle je i razumem, ali nisam navikla na takvu hladnoću – kaže Suzana.

Suprug ove Palićanke pozvao je na večeru kolege, takođe strance u Nemačkoj.

– Dvojica su otvoreno rekla da ne žele da dođu, a kolega koji je nedavno došao iz Srbije mu je diskretno dao do znanja „da uspori malo sa družbom“. Zavisi od ljudi. Nije lako. Malo je onih kojima je u tuđini sve potaman. Ali, znamo zašto radimo, dok emocije, hteli ili ne, guramo pod tepih – poručila je.

Ne može Viber da zameni zagrljaj

Njena ćerka preko Vibera održava kontakt sa drugaricama iz Srbije. Jedno veče bilo je posebno potresno, rasplakale su se obe:

– Drugarice su se okupile i na video pozivu uputile su joj zagrljaje i rekle da idu u šetnju. Pogodilo ju je što nije sa njima, a ni posle godinu dana nije stekla blisku drugaricu u novoj školi.

Rekla mi je „I kod kuće je nekada tako, ali sam znala da ću ih videti sutradan. Sada Viber više nije isti kao kada smo kući“.

I ja sam shvatila da sam poruke u Srbiji slala radi dogovora, a sada su mi one sve kada su u pitanju neki ljudi. I to je tužno. Ne može poruka da zameni zagrljaj.

(Izvor: Blic)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here