Jednostavno obim saobraćaja ne opravdava gradnju velelepnog autoputa. Ako je Zapadu baš toliko potreban takav put, zbog čega Zapad ne pruži donaciju za njegovu izgradnju, a ne kredit koji će da otplaćuje cela Srbija?
Ako se i gradi uz pomoć američkog kredita, ko će da pobedi na tenderu, da li su ulaganja uslovljena dodelom američkim izvođačima, po kojoj ‘konkurentnoj’ ceni, ko su posrednici i kolike su njihove provizije? Ko će sve da se ugradi u cenu?
Kome će taj autoput najviše da koristi? Albancima ili Srbima? Ili NATO soldateski koja će da gazi gusenicama taj asfalt, a da za to ne plati ništa, pa sve na kraju padne na pleća siromašnih poreskih obveznika u Srbiji.
Dubrovčani su dobro poznati po svojoj izreci ‘Sa svakim lijepo, s nikim iskreno‘.
Istovremeno, Henri Kisindžer, američki državni sekretar, rekao je svojevremeno da je ‘biti neprijatelj Amerike opasno, a biti prijatelj je kobno’.
Zato Srbija treba da ima uvek dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da se ne zaleće previše jer je njihov glavni cilj Rusija. Setimo se kako su Amerikanci ‘navukli’ Gruziju na sukob sa Rusijom baš u vreme olimpijskih igara u Pekingu, pa su ostavili Gruziju na cedilu.
Treba biti jako oprezan i obavešten, a takođe biti i čuvaran u pogledu dostojanstva i trošenja državnog novca koji pripada svima u državi.
Treba imati javnu raspravu u postavljanju državnih prioriteta: da li je bitnije da se poveže Niš sa Albanijom ili je bitnije da se bolje povežu Valjevo ili Zaječar sa ostatkom Srbije?[7]
Miroslav N. Jovanović (nspm)
(Autor je redovni član Matice srpske u Novom Sadu)
