Broj beba koje će biti rođene u periodu kada ljudi odluče da nadoknade ono što su odlučili da odlože nakon pandemije zavisiće takođe i od toga kako će izgledati „nova normalnost“ i u kojoj će se meri ljudski rod vratiti na stanje od pre pandemije.
„Ako se značajno promene i životne okolnosti u svakodnevnom smislu, onda će to isto biti faktor koji će uticati na optimizam koji uvek nastupi posle kraja nepovoljnih situacija“ ocenjuje Nikitović.
Za preokretanje situacije u korist rođenih ne postoji čarobni štapić, objašnjava naš sagovornik i kao primere dobre pronatalitetske politike navodi Francusku i Švedsku. Radi se o dugoročnoj politici, međutim, Srbija se od pomenutih država razlikuje po ekonomskoj nestabilnosti i negativnim aspektima patrijarhalnog društva.
Cvetanje crne i sive ekonomije, kao i nesigurnost radnih mesta, uz nedovoljnu ravnopravnost žene na mikroplanu, u porodici, utiče na to da se mladi ređe odlučuju na zasnivanje porodice dobrim delom se manifestuje odlaganjem rađanja, a odlaganje rađanja u našem kontekstu se završi i manjim brojem rođenih od željenog.
Iako odloženo rađanje postoji i u Francuskoj i Švedskoj, parovi u tim zemljama ipak stignu da dostignu željeni broj dece koji su planirali, iako sa reprodukcijom počnu posle tridesete godine života, objašnjava Nikitović.
Sve što govori je, zaključuje Nikitović, već ugrađeno u strateške dokumente, međutim, srpska realnost se jako sporo menja. Dečji dodaci, sami po sebi neće rešiti problem, potrebno je ekonomskim pristupom obezbediti što veću stabilnost za roditelje.
(Sputnik)
