Sve u svemu tu nema ničega dobrog po nas, a to potvrđuje i tačka u kojoj se kaže da se na godinu dana stavlja moratorijum na aktivnosti Srbije u prilog povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova, s tim što Kosovo godinu dana neće tražiti prijem u međunarodne organizacije.
Šta to podrazumeva?
– Sasvim prosto rečeno, to znači da će se dogoditi tačno ono što mi nikada i nipošto nismo smeli da dozvolimo, a to je da će Kosovo za godinu dana postati član Ujedinjenih nacija. Ne zaboravimo da predstoje priznanja nezavisnosti do sada uzdržanih ili nama naklonjenih zemalja, što znači potreban broj glasova u Generalnoj skupštini.
Svi oni – a bojati se i Rusija i Kina – u ovom dokumentu će videti ono što on jeste, a to je, da se ne lažemo, kapitulacija Srbije pred američkim pritiskom.
Kako će reagovati Rusija i Kina?
– Jasna je stvar da od Turskog toka neće biti ništa i da ćemo biti upućeni na američke izvore energije. Politički, pa i etički posmatrano, Vučić je u ime Srbije potpuno popustio pred Vašingtonom i ružno izneverio saveznike kojima se kleo na vernost i bratstvo.
On je svoju zemlju doveo u nemoguć položaj i time što je, kako se to kaže, “sva jaja stavio u jednu korpu” računajući da će Tramp da pobedi na predstojećim američkim izborima.
A šta ako Tramp u novembru izbore izgubi, a nastupi za Prištinu potpuno opredeljena demokratska administracija? Onda ćemo propasti između dve stolice, a to je ono što u međunarodnoj politici jednoj državi nikad ne sme da se dogodi.
Malo grublje sažimam sliku kada kažem da je juče u Vašingtonu Aleksandar Vučić dobio plastični otisak ključeva Bele kuće i hemijsku olovku, a Srbija izgubila Dečane i Gračanicu.
Da li će na bilo koji način i kako ovaj sporazum uticati na poboljšanje ekonomskih i političkih odnosa između Beograda i Prištine?
– Na osnovu dosadašnjih iskustava ne mogu se očekivati neki značajniji obrti. Još od famoznih Briselskih sporazuma je jasno da ono što stoji na papiru nema mnogo veze s onim što se u životu i na terenu događa. Sada će biti zanimljivo kako će na dokument iz Vašingtona da reaguje Evropska unija.
To je teško predvideti, ali sudeći po onom što se desilo u Vašingtonu, po nas dobro biti neće. Stalno treba imati na umu da sve što radi, Vučić radi na svoju ruku, mimo ustava, bez ikakvog institucionalnog pokrića i bilo čije saglasnosti.
Ima li on odgovornost prema nekome?
– Vučićeva odgovornost je lična i neizmerna. On pri tome deluje kao da je potpuno izgubio kompas – setimo se “ispraćaja” na Topčiderskoj zvezdi ili besmislene deklaracije podrške koju mu je besmislena tehnička vlada uputila pred odlazak u Ameriku . Njegovom obmanjivanju, odlaganju i izvrdavanju koji traju godinama, došao je kraj, a – što bi narod rekao – “đavo je došao po svoje”.
(Direktno)
