Ako zaista dođe do talasa stečaja čim istekne suspenzija zakona, to će uticati i na tržište rada, kaže Klaus-Hajner Rol iz Instituta za nemačku privredu.
Ozbiljno je posebno to što će biti pogođene banke. “One su poverioci tih nesolventnih kompanija, a to znači da postoji rizik od bankarske krize”, rekao je Rol.
Seizmograf zvani stečaj – isključen
Pa kako zapravo stoji stvar sa kompanijama u Nemačkoj?
Stečaj je u normalnim vremenima svojevrsni seizmograf za stanje u ekonomiji, kaže Hanč. Pošto je sada “ugašen”, Creditreform je koristio druge pokazatelje. “Posmatrali smo kako se plaćaju računi, koliko ima narudžbina i mnoge druge aspekte. Došli smo do zaključka da kompanijama ne ide dobro”.
To ne iznenađuje. Mnogim kompanijama postepeno ponestaje novca. U svakom slučaju, sve je više nepodmirenih računa koji se tek kasno izmire. Trenutno je ponašanje kompanija u tom pogledu gore nego ikada otkad se počelo s praćenjem tog aspekta poslovanja, dakle od leta 2015.
Prema istraživanju instituta Ifo sprovedenom u junu, petina nemačkih kompanija smatra da je egzistencijalno ugroženo koronom. Prema procenama Creditreforma, u septembru će se oko 550.000 kompanija naći u problemima – ogromnim ili manjim. Radi poređenja: 2018. bilo je ih oko 330.000, tih takozvanih “zombi kompanija”.
Problemi samo odloženi
Ako korona-kriza potraje duže i ako se produži suspenzija obaveze podnošenja zahteva za stečaj, broj “bolesnih” kompanija će se povećati, siguran je Hanč. Savezna ministarka pravde Kristine Lambreht želi produžetak suspenzije do marta 2021.
S druge strane, kompanije su zabrinute. Predsednik Nemačke privredne komore (DIHK) Erik Švajcer veruje da bi “produženje bilo jednostrano na štetu poverilaca i tako ugrozilo druge kompanije”.
On smatra da bi bilo bolje kada bi se zakon o stečaju reformisao. Udruženje stečajnih upravnika u Nemačkoj takođe upozorava na dalju suspenziju obaveze prijavljivanja stečaja.
Kako bi se smanjio očekivani talas stečaja i da se prezaduženost kompanija ne bi pogoršala, Klaus-Hajner Rol predlaže da se više ne daju hitni krediti, jer “u nekom trenutku ti krediti moraju da se vraćaju.” Umesto toga, određeni krediti koje je kompanija dobila, mogli bi postepeno da budu pretvoreni u pomoć – na primer za zadržavanje radnih mesta ili stručnu obuku.
(Dojče vele)
