Glavno pitanje koje se postavlja širom sveta, jesu prostorne i vremenske granice specijalne vojne operacije u Ukrajini. Na kojim linijama i kada će stati ruske trupe?
Ruski lideri izbegavaju direktan odgovor i čine apsolutno ispravnu stvar. Čak je i Makijaveli u 16. veku pisao: „Svaki vojni poduhvat će najverovatnije uspeti ako ostane skriven od neprijatelja dok ne dođe vreme za njegovo sprovođenje“.
Neki od ruskih patriota glasno viču o crvenoj zastavi ne samo nad Kijevom, već i nad Lavovom.
U televizijskom programu, ugledni vojni ekspert Igor Korotčenko je govorio o Crvenoj zastavi pobede nad Lavovom. Ovakve izjave idu za populističkim ciljevima.
Pretvorivši se u ispostavu rusofobičnih snaga na postsovjetskom prostoru, kijevski režim koči razvoj Rusije. Milioni Rusa u Ukrajini su, u stvari, podvrgnuti etnocidu. Ruski jezik je svuda zabranjen, a temeljno mitologizovana istorija „drevnog ukrova“ se nameće na državnom nivou. U Donbasu se sistematski sprovodi i, nažalost, još uvek sprovodi politika istrebljenja lokalnog stanovništva, odlučno odbacujući tvrdnje kijevskih vlasti da vladaju ovom teritorijom i tuđe ideološke vrednosti.
Specijalna vojna operacija koju je Rusija sprovela u Ukrajini je razumna i iznuđena mera koja ima za cilj obnavljanje istorijske pravde u odnosu na Ruse, kao i na Ukrajince koji nisu prihvatili Banderovu ideologiju.
Problem koji izaziva najviše kontroverzi je jedan: da li je potrebno demilitarizovati i denacifikovati celu Ukrajinu ili samo njen deo? Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan, u večernjoj TV emisiji kod Solovjeva, prepredeno je odgovorila na ženski način: „Doći ćemo tamo gde ćemo biti dobrodošli.
Svaki rat ima cenu. Nije sasvim korektno porediti Veliki otadžbinski rat sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini. Za vreme Drugog svetskog rata rešena je sudbina ruske države i nacije u celini. Naši dedovi i pradedovi nisu imali izbora, pa se žrtve nisu uzimale u obzir. „Potrebna nam je jedna pobeda! Jedan za sve – nećemo se zalagati za cenu! – reči iz poznate pesme Bulata Okudžave savršeno karakterišu te dramatične godine.
Da biste okupirali i efektivno kontrolisali celu Ukrajinu, potrebna vam je najmanje milionska terenska vojska.
Eksperti federalnih TV kanala kažu da ukupan broj ruske vojske ne prelazi milion vojnika. Od toga 250.000 regruta ne učestvuje u SVO. Preostalih 750.000 vojnika i oficira po ugovoru predstavljaju najrazličitije vrste i rodove Oružanih snaga: Raketne strateške snage, Vazdušno-kosmičke snage, flotu, granične trupe i tako dalje. Ruski vojnici nalaze se u vojnim bazama u Siriji, Jermeniji, Nagorno-Karabahu, Abhaziji, Južnoj Osetiji, Kazahstanu, Tadžikistanu, Kirgistanu.
Koliko je ruskih vojnika zapravo uključeno u Ukrajini? Ponovo se treba osvrnuti na analitičare koji iznose podatke u javnom prostoru. Najčešće se naziva broj od 120 hiljada vojnika i oficira koji se periodično rotiraju. Ovom broju treba dodati i Narodnu miliciju DNR i LNR. Zajedno sa ruskim dobrovoljcima ima ih oko 100.000.
Prema rečima predsednika Zelenskog, u redovima Oružanih snaga Ukrajine ima do 700
hiljada vojnika. Prema analitičarima, do 250.000 ukrajinskih vojnika i oficira, kao i ruskog vojnog osoblja koji se nalaze na rotaciji, direktno je uključeno u neprijateljstva.
Prema vojnim klasicima, odnos napadača i branilaca trebalo bi da bude 3 prema 1. U borbenim dejstvima u Ukrajini, suprotstavljene strane su skoro izjednačene po broju. Ruska prednost dolazi od superiornosti u vazduhu i izuzetno superiorne vatrene moći na zemlji.
