Home TEMA DANA UVOD U PRIZNANJE: „PADA“ REZOLUCIJA 1244

UVOD U PRIZNANJE: „PADA“ REZOLUCIJA 1244

374
0
SHARE

Izjava šefice diplomatije EU Federike Mogerini, da rešenje kosovskog pitanja treba da bude verifikovano u SB UN, ukazuje na novi pravac u rešavanju kosovskog problema koji bi podrazumevao izmenu Rezolucije 1244 SB UN, smatraju analitičari.

Rezolucijom, donetom 10. juna 1999. godine, odobreno je međunarodno vojno i civilno prisustvo u Jugoslaviji i uspostavljanje Privremene administrativne misije na Kosovu. Stoga se otvara pitanje šta bi njena promena donela Srbiji u pogledu pregovora u Briselu?

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini izjavila je u Njujorku da je za nastavak dijaloga Beograda i Prištine neophodno da Kosovo ukine tarife i poručila da finalni sporazum mora biti u skladu sa međunarodnim pravom, ali i dobiti podršku Saveta bezbednosti UN.

– Vaša uloga jeste i biće ključna, a mi smo spremni, i ja lično, da tim povodom intenziviramo razgovore sa svim članica Saveta bezbednosti UN – izjavila je Mogerini u utorak u obraćanju Savetu bezbednosti UN.

Reagujući na ovu poruku, premijer privremenih instutucija u Prištini, Ramuš Haradinaj, poručio je da takse i dijalog nisu međusobno uslovljeni.

– Dijalog je zastao mnogo pre nego što je porez nametnut. Nedostatak transparentnosti, ohrabrenje za teritorijalnu razmenu i neuspeh u sprovođenju postojecih sporazuma – to su razlozi. Dijalog može i treba nastaviti bez povezivanja sa taksama – napisao je Haradinaj.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun objašnjava da poruka šefice diplomatije EU ukazuje na mogućnost da eventualno konačno rešenje bude drugačije od rezolucije 1244 SB UN, što znači da će ona morati da se menja i da je zato neophodno da je kao takvu usvoji SB UN.

– Gospođa Mogerini govori o tome da će ti razgovori biti vezani za satus KiM, dakle podignuti na viši nivo, da oni moraju da budu u skladu sa međunarodnim pravom i da budu potvrđeni u SB UN – kazao je Drecun.

Šef srpske diplomatije objašnjava, Ivica Dačić međutim, da to ne znači da će doći do promene formata pregovora i da je Srbija oduvek govorila kako će na kraju morati bilo kakav dogovor koji bude eventualno postignut na drugom nivou, da verifikuje ovo izvršno telo svetske organizacije.

– To znači da bi uopšte došlo do verifikacije od strane Saveta bezbednosti UN članice moraju da budu informisane i upoznate, sa naše strane može samo da raduje upućivanje predloga Savetu bezbednosti UN, zato što Srbija sve svoje prijatelje upoznaje sa tokom pregovora i razgovora – objasnio je on.

Ukazao je da, ako se ima u vidu doneta platforma, ona je samo pokazatelj da predstavnici Prištine ne žele kompromis, i da je sve ono što je urađeno rpoteklih sedma godina „badava“.

– Koja korist od toga da se iznese neki stav u toku dijaloga, platforma se donosi valjda na početku. Oni se setili sada kao da dijalog tek počinje. Mislili su da će Srbija da prihvati sve ono što oni traze, to je reakcija na to da ne ide sve kako planiraju – uveren je Dačić.

Platforma, koju je prošle nedelje izglasao parlament tzv. Kosova, predviđa recipročno priznanje Kosova i Srbije unutar postojećih granica, poštovanje prava albanske zajednice u Srbiji, rešavanje svih otvorenih pitanja sa Srbijom, kao i ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

ŠTA JE ODREĐENO REZOLUCIJOM 1244?

Tog 10. juna 1999. godine, Rezolucija 1244 usvojena je nakon opoziva rezolucija 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) i 1239 (1999), kojom je odobreno međunarodno vojno i civilno prisustvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji i uspostavljana Privremena administrativna misija na Kosovu (UNMIK).

Usledio je nakon saglasnosti predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića na uslove koje su predložili finski predsjednik Marti Ahtisari i ruski premijer Viktor Černomirdin 8. juna, koji su uključivali povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije (aneks 2 rezolucije).

Rezolucija je te 1999. godine usvojena sa 14 glasova za i nijednim protiv. Kina je ostala uzdržana zbog kritikovanja NATO agresije, naročito zbog bombardovanja njene ambasade.

Njeni predstanici su izjavili da je sukob trebalo da riješi Vlada SR Jugoslavije i njeni građani i da se suprostavljaju stranoj intervenciji. Međutim, kako je SRJ prihvatila mirovni predlog, Kina nije stavila veto na rezoluciju.

KO U SB UN IMA PRAVO GLASA I VETA?

Savet  bezbednosti ima pet stalnih članica koje potiču od pet sila pobednica posle Drugog svetskog rata: Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD i one imaju pravo veta.

Ostalih deset članica bira Generalna skupština na period od 2 godine počevši od 1. januara, sa zamenom pet članica svake godine. Članice se biraju prema regionima I potvrđuju na zasedanju Skupštine.

Afrički blok daje tri člana, Južna Amerika, Azija, Zapadna Evropa i ostali daju po dva člana, a Istočna Evropa jednog. Takođe, jedna od članica je iz Arapskih zemalja, iz Azijskog ili Afričkog bloka.

Odluke u petnaestočlanom Savetu bezbednosti o svim značajnim pitanjima zahteva potvrdan glas devet članica. Negativan glas, odnosno veto, od strane stalne članice sprečava usvajanje predloga, čak ukoliko ima potreban broj potrvdnih glasova.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here