Srbija više nije nezavisna država, jer su joj Crna Gora, Bugarska i S. Makedonija uveli diplomatske sankcije time što su sprečili dolazak Sergeja Lavrova. Tim činom preuzeli su vođenje srpske spoljne politike i diplomatije i praktično objavili otvoreno neprijateljstvo.
Odgovor Srbije mora biti momentalan – proterivanje dotičnih ambasadora i povlačenje naših. Uostalom, za time odavno postoji pravni razlog – priznali su „Kosovo*“, a Crna Gora je odavno proterala našeg ambasadora.
Ministar spoljnih poslova Ruske federacije obznanio je četiri cilja svoje sprečene posete Vučiću:
1. „Postizanje principijelnog dogovora koji još treba i koncipirati, oko isporuke gasa“.
Nije pomenuto i snabdevanje naftnim derivatima, pa samo možemo da pretpostavimo da bi i to bila tema „principijelnog dogovora“. Drugim rečima, u više navrata odlaganom telefonskom razgovoru Putina i Vučića, nije postignut dogovor, iako je Vučić slavodobitno tvrdio desetostruko nižu cenu gasa nego što će navodno biti prema EU. Zašto bi Lavrov dolazio da postigne dogovor, ako je isti već postignut u telefonskom razgovoru? Reč „koncipirati“ sa sobom nosi gomilu mogućih tumačenja, ali efektivno nagoveštava da će biti posebnih dodatnih pregovora sa isporučiocima iz Rusije. U međuvremenu, postaje jasno da će Bugarska pokušati da spreči dotok srpskog gasa;
2. „Rusija iz usta Aleksandra Vučića i nekolicine visokih funkcionera, želi da čuje stav oko statusa AP KiM, kao i ocenu „posredničke“ uloge EU“.
To znači da Rusija uviđa da Alesandar Vučić ruši Rezoluciju 1244 i „Kosovu*“ donira kaskajuću nezavisnost, materijalizujući „Veliku Albaniju“. Referenca „nekoliko visokih funkcionera“ odnosi se isključivo na Ivicu Dačića, obzirom da je po Ustavu još uvek drugi čovek države, a ostali su Rusima nebitni. Dačić je u cilju osvajanja premijerske fotelje, nedavno pohrlio ka Hilu, podvukavši da je Srbija posvećena putu u EU i razmatra energetsku diversifikaciju. Generalno, Rusi nikada EU opredeljenje nisu dovodili u pitanje, ali ih je očito zabrinula Ivičina „diversifikacija“, što iz ruske perspektive znači otklon od Rusije i salonsku SPS reakciju na buduće sankcije „do balčaka“. Osim toga, Rusija sigurno želi da čuje artikulisano obrazloženje zašto je srpskom rukovodstvu važnija pristrasna EU od rođene AP KiM?
3. „Da razume planove srpskog rukovodstva i pravac delovanja u nastupajućem periodu“.
Uprošteno, Rusija nije u stanju da razume šta to Vučić radi i da li je normalan? NJegov rad na stvaranju „Velike Albanije“, cepanje SPC, nagovešteno unijaćenje, legalizacija Kristijana Šmita, davljenje Dodika i RS, rušenje Rezolucije 1244, kaskajuće odricanje od AP KiM, učestvovanje i sprovođenje odluka satanista iz Davosa, gejizacija Srbije, strateška kriminalizacija državne uprave i policije, ali pre svega rastući neprijateljski potezi prema Rusiji, ukazuju na to da Vučić sprovodi „veliki reset“ po modelu Klausa Švaba i ostalih neprijatelja slobodnog i normalnog čovečanstva. Rusiji je posebno potrebno da iz prve ruke čuje i proceni kako srpsko rukovodstvo zamišlja da sve gore navedeno sprovede suprotno volji skoro 80% građana Srbije?
4. U tom smislu, ne po prvi put, Lavrov je posebno naglasio da će „Rusija prihvatiti svako rešenje za AP KiM koje PRIHVATI SRPSKI NAROD“.
To je stara i jasna poruka puku serbskom da su i nož i pogača u narodnim, a ne Vučićevim rukama. Zna to i Vučić, jer odricanje od AP KiM, ili sankcije Rusiji potencijalno dižu Srbiju na noge. Jasna je ruska poruka Vučiću da prestane da laže da će Rusija u SB UN prihvatiti svako „rešenje“ za AP KiM!
